Agrarna politika

збуњују економисте: да сељаци не рачунају ни у шта своју -радну снагу, дапродају испод цене коштања, да столиком муком производе житоонда кад би га могли купити другдеврло јевтино, да пешаче 10 километара да би сами продали канту млека, да плаћају луде цене за незнатно парче земље, да сваштаре онде где би се специализација много више рентирала, да плаћа-у камате скупље него ма који други привредници, да продају све што је најбоље а једу најгоре, и т. д., и т. д. Многи економисти, нарочито социалисти марксисти, као слепило су и објашњавали све ове појаве. Међутим, то слепо сељачко газдинство не само да није пропадало у чељустима рационалног капиталистичког система, него се је све више развијало.

11. Наука о сељачкој прпвреди.

Је ли, можда, народна економија лажна наука? Не, алн су њени закони о ренти, о сразмерном и несразмерном приносу,о најамници, о ценама и т. д., прављени с обзиром на економију са плаћеном радном снагом,а не на породично сељачко газдинство без најамника. Отуда су никли неспоразуми и многи погрешни закључци. Требало се окренути на другу страну, и проучавати сељачко радно газдинство,које има своју природну област и свој економски циљ у самој породици. Првн су почели ове студије руски економисти. Доцније су прихватили швајцарски, дански, немачки, и други. Данас је већ у главном створена наука о сељачкој радној привреди.

Занимљива ствар: ина овоме пољу, Шарл Фурије јавља се као претеча. Целу своју доктрину он заснива- на искоришћавпњу страсти: зато не укида ни својину ни наслеђе, нитп заводи једнакост. Он проповеда коопераицју (потрошњу и производњу у заједници), али не.у градовима, већ у селима од по 400 породица. Он укида индустриализам великих градова и проповеда повратак на земљу, на рад земље, али не на великим поседима, и са машинама, не запроизводњу жита,већ за разнолике и прпјатне -ручне радове: повртарство, воћарство, жпвинарство, ппеларство, рибарство. Плодови и цвеће играју у његовим списима велику улогу. Он је против хлеба; за шећер, воће п поврће: «деца најбоље знају шта је добро», вели он. (Зар све то не одговара модерној исхрани, која напушта хлеб, а прелази на сочне, зелене и слаткс материје ?) Рад треба да. буде једна пријатност, једна забава, једна страст. А то може битп само пољопривредни рад, и то у облику породичног рада, којп одлпкује утркивање, честа промена, рад деце поред старих, песма и шала. Фурије није хвалио само идеју о породичном гавдинству, он је рекао и саму реч: његово главпо дело зове се

299

СУШТИНА СЕЉАЧКОГ ПОРОДИЧНОГ ГАЗДИНСТВА