Agrarna politika

Пољоприередна породична заједницад Зато њега сматрајг својимпретечом не само еадругари, већ и поборниди градовавртова (cites-jardins , garden-cities), дечјпх вртова, и т. д.

У исто време кад и Фурије, сличне идеје заступао је Швајцарац .Сисмонди. Он проповеда шарцелизам», ситњење поседа, не само у пољопривреди, него и у индустрији, јер се само тако могу удружити рад и својина. У пољопрпвреди, то значи умножавање сељака сопственика: «Ја желим да варошка као и пољска радиност буде подељена између великог броја независних радпонпца, а не скупљена под руком једнога господара који заповеда стотинама или хиљздама радника.» 2 Раније се мислило да је капиталистички облик економије једино

могућан, и да ће он завладати свуда у пољопривреди, као што је завладао у индустрији. Али су Б, Д. Бруцкус и његови следбеници, још пре рата, скренули пажњу на то да великидео пољопривреДних артикала долази из породично-привредне земљорадње. У току рата и после рата, породични карактер пољопривреде још се појачао обилним спровођењем аграрне реформе и дељењем земље, нарочито у Средњој и Источној Европи. И на Западу, у већини земаља, газдинства испод 10, 15 и 20 ха чине огромну већину.з Ово не искључује постојање капиталистичких газдинстава: обадва облика стоје један поред другог, такмиче се и сукобљавају, тако да је донашња привредна структура њихова резултанта. Особености породичне пољопривреде показују се на овим економским феноменима: I)_земљишна рента; 2) цена земљишта: 31 интересна стопа; 4) продајне цене за сировине и храну; 5) привредне кризе. Руски писцн су посматрали како реагира сељачко породично газдинство у свима овим случајевима, и тако су створили основе за једну науку о безнајамној, радној пољопривреди, која he се све више развијати. Оснм на томе су радили и ови руски писци; А. Челинцев, Н. Макаррв, А. Чајанов, и други.

«Трудовое хазјајство«, економска јединица која почива на раду чланова породпце, пгра велпку улогу у новијој економској литературп Русије. Руски нацпоналнп економн

1 Charles Fourier, Traite de Vassociaiion domestiqae agricole. 2кн.. Безансон и Париз, 1822. У другом издању, ово дело се налази под насловом; Theorie de Vunite universelle. 4 књ. Париз, 1842 —44. 2 Sismonde đe Sismondi, Nouveaux principes d’econ. polit., П, стр. 365; 1819. 3 Ево неколико величина % од свих Примера: поседа газдинстава Данска o—ls0 —15 ха 72,1% Зап. Немачка o—2o0 —20 ~ 76,54 Холандија I—2o1 —20 ~ 86,2 Белгија o—2o0 —20 ~ 95,4 Француска o—2o0 —20 ~ 85,1

300

СЕЉАЧКО ПОРОДИЧНО ГАЗДИНСТВО