Agrarna politika

раде на томе пољу већ 20 годпна: искоришћују обилан статистичкп матерпал којп су скуппла Земства. Тако је била омогућена једна више илп мање потпуна теорија сељачке привреде. Суштпна ове прпвреде је у томе, што за њу каппталистички елеменат ( профитп) нпје главно; што радничка најамница нпје у њој важна категорпја, или је уопште нема; што тежи бољем задовољењу личних потреба и лакшем раду, једном речи, тражи не веЋу ренту , него втии степен живота и гито ве%и бруто приное . Први је пзишао пз европског шаблона А. Т. Фортунатов . Он је опазпо особености руске пољопривреде. Већ пре рата, све до 1916 годпне, 90% обрађене површине држалп су сељаци са својим породпцама, док су само 3 —5% газдинстава употребљавала најамну радну снагу. (Друго је питање што су сељаци морали властели плаћати велпке закупнине, и т. д.). В. Косински је приметио особину сељачких газдинстава да плаћају много веће закупнине него што би износпла капктализирана рента, што се објашњава обиљем радне снаге; и другу особину, да се парцелирана имања продају несразмерно скјнљо него великп комплекси. Истим питањима забавио ce и социалист проф. Петар П. Маслов. Јаче је истакао ове особине сељачког газдинства петроградски професор Бруцкус. Он је опазио и тежњу за већим бруто приносом: онде где би капиталистичко газдинство умрло.јер нема ренте или чак има штете, сељачко живп. Бруцкуо је исте појаве посматрао на примерима из Западне Европе, нарочито по подацима швајцарског Сељачког Секретаријата проф. Е. Лаура, као и по подацима из Данске, Белгије, Француске и Немачке.. 1912 године.појавила се књига проф. А. Челинцева о шољопривредним реонима Русијшц и књига проф. Чајанова о «сељачкој породици>>, и друга дела која су заснивала теорију сељачке привреде, као породичне, на супрот капиталистичкој, најамничкој, која тежи што већем чистом приносу од пнвестпраног капитала. Сељачка породица, да би задовољила своје потребе, вели Чајанов, прелази од екстенсивних култура на пнтенсивне, илтенсивира и преко оптимума, узима већу земљу под закуп и плаћа је преко граница рентабилности. Зато у Русији наднице скачу кад цена хлебу пада, —а најниже су кад је жетва рђава, —док у индустриским државама иду цене и наднице паралелно. Црофесори Макаров , Рибников , Маиејевич , Минин, Тецтел, Костуов и др. израдили. су, наГоснову својих проучавања, читав један бистем агрономских и кооперативних мера sa подизење сељачке пољопривреде. Pdm и рееолуција зауставили су за неко време овај рад. И тек крајем 1919,створен је «Семинар за пољоцривредну економију и политику», у коме видимо професоре: Рибникова, Бруцкуса, Чајанова и др. Проф. Челинцев налазир се тада у Југославији, где је у Београду предавао аграрну политику на правном факултету. После је отишао у Праг, а одатле у Совјетску Унију.

301

СУШТИНА СЕЉАЧКОГ ПОРОДИЧНОГ ГАЗДИНСТВА