Agrarna politika

На многим примерима и у више области, показали су руски писци да је дискусија о великом и малом газдинству, која је вођена при крају 19. века, била постављена на погрешну основу. Она није довела ни до каквог резултата из разлога, што су велико и мало газдинство упоређивани квантитативно , док суу итањувише квалитативнер азлике. Чак у границама капиталистичке пољопривреде, није важно који посед је бољи: већи или мањи, него које газдтство је оптимално. То је оно газдинство које захтева најмање трошкова за добијање одређене количине производа. Али то не зависи само_ од ведшшне.noседа, већ_.Ш-од тога-ко-га-обрађуре, I<аквим се културама бави. гле се налази према тржишту и т. д. Примећено je на пр. да је за пољопривреду са угаром оптимална величина 1500 ха, за впшелољни систем са.претежном производњом .житарицаBooха,заобраду. житарнца са стајс.ким ђубретом 500 ха; док је за интенсивне плодореде та величина 180—200 ха. И онда долазе у обзир: особине земљишта. близина пијаце, цене, упртребд коња или трактора, и т. д. Исте такве разлике постоје и у самом сељачком газдинстеу. Утврђено је да се сточарство, воћарство, живпнарство, повртарство, пчеларство и сл. боље-обавља. у.малом породичном газдинству. али не требашг-убити -из-вида да су за прераду кромпира у штирак. млека у путер, за прераду лана и конопља, шећерне репе, па и кукуруза у брашно и шпиритус потребне великеколичине производа, којима мало газдинство не располаже. Оптимално за производњу сировина, оно одриче послушност кад треба те снровине прерађивати. Шта излази из овога?

1. Није проста ствар наћн оптималну форму производње. Национални и социални оптимум може се постићи самр комбиновањем . организацијом, искориихћавањем газдинставп -свих велачина.и хеих облика. Пољопривредна економија, према томе, не може се свести ни на капиталистичко, ни на мало сељачко породично газдинство: она се морају комбиновати и допуњавати. Као идеал будућности истиче се ово: да се потпуио аскључи капиталистичко газдовање са најамном радном снагом, а да се све врлине тога начина постигну удруживањ.м малих сељачких газдинстава. У Данској, Белгији и Русији постигнути су већ извесни резултати у томе смнслу: сељачка газдинства су избацила из свога програма све оно што се несумњиво боље ради на великим газдинствима; дају сваком од ових да се бави гранама у којима оно постиже одговарајући оптимум; а све остало раде мала сељачка газдинства. Тако се постиже један еишеспратни систем, полуиндивидуалан и полузадружни, у коме сваки члан про-

302

СЕЉАЧКО ПОРОДИЧНО ГАЗДИНСТВО