Agrarna politika

нзводи под оптималним условима. Ово су само почетни огледи једнога система који рачуна на будућност. 1

2. У току пољопривредне кризе која је у Европи владала осамдесетих и деведесетих година приметило се да су највише страдала велика капиталистичка имања: морала су да плаћају тешке камате на узете кредите и скупу радну снагу, док су цене житарица, којима се она баве, несразмерно пале. У место да криза изазове концентранију земљишне својине, као што после индустриских и новчаних криза долази пропадање малих предузећа (занатских, индустриских, трговачкнх), десило се обрнуто: приступило се парцелисању великих поседа, и ствзрала су се мала сељачка газдинства више него икад дотле. Одиста, то је период најживље парцелације и унутрашње колонизације у Енглеској, Немачкој, и Данској, 1885—1900. А кад се почела лечити пољопривредна криза преласком на културе у којима Нови Свет не може да конкурише Европи, на културе интенсивне радом ц каниталом, опет се показало да тај прелаз, ту преориентацију,. лакше лзводе мала газдинства, која располажу властитом радном снагом,него великакоја морају да плаћају сваки сат. Исто се видело после рата, за време велике светске пољопривредне кризе. У Америци су напуштали пољопривреду највише они фармери који зависе од најамне радне снаге, значи средњи. Не велики, јер они људе замењују машинама; не мали, јер они рачунају у главном на породичну радну снагу. Овај феномен нарочито је опажен у Канади. 2

3. Примећено једа индустрија и занати много боље потрошаче налазе у малим независним произвођачима него у најамним радницима са великих поседа. Сељачко газдинство потребује свега више по хектару површине, не само властите радне снаге, већ и стоке, и зграда, оруђа, машина, ђубрива и т. д. Оно постиже и већи бруто принос. Оно дакле више ради, више једе, више троши, речју живи економски интенсивније него капиталистичко. Сељачко газдинство на тај начин храни еећи број људи, и отуда повољно делује на множење становништва: латифундија опустоши и најнасељенији крај; мала сељачка имања населе најпустији. СељаЈитво представља неисцрпан извор за индустриску резервну војску: буржоазија је са аграрном реформом и колонизацијом добила јевтине радне снаге у изобиљу. „Хоћете да увећате број рађања, довикују данас француски аграрни политичари;

I А. Tschajanovv, ~Gegenwartiger Stand der landw. Oekonomik in Russland“, Шмолеров Jahrbuch, 1922, стр. 731—741. Вид. такође од истог Die Uhre von d. bauerlichen Wirtschaft. Берлин, 1923; 132 стр. 2 Влад. Миленковић, „Пољопривредна криза", Економист, нов.-дец. 1929.

303

СУШТИНА СЕЉАЧКОГ ПОРОДИЧНОГ ГАЗДИНСТВА