Agrarna politika

стварајте мала сељачка газдинства!“ То исто се чује у Енглеској и Америци.

4. Сељачком газдинству се много замерало што не може да изводк мелиорације. То се показало као нетачно. Напротив: оно мелиорира земљиште и онда кад се капиталистичком предузећу то не би рентирало. Сељачко газдинство крчи, наводњава, ђубри кад год има изгледа да се добије више бруто приноса: више срестава за исхрану. Оно неће мелиорирати само у дза случаја: а) ако су потребне инвестиције у капиталу, који оно нема; 6 ) ако се нова земља може купити по истој цени по којој се мелиорира стара.

Сељаци купују земљу по цгни коју капиталист никад не би платио; узимају под закуп под условнма који су испод сваког рентабилитета; плаћају камате које градска привреда апсолутно није способна да издржи.

Швајдарски Секретаријат је израчунао да за хектар земље гадинства од o—s0 —5 ха нлаћају 2988 фр., док газдинства од преко 30 ха дају само 1541. —■ Капитализирана рента изгледа сасвим обрнуто; 1693 на првим, 2171 по ха на последњим. —• Радних дана по ха: 147 на најмањпм, 56 на највећпм. Али бруто принос је на малима 902, а на велпкпма само 500. 1

Шта је закључак из свега овога? Породично газдинство ]е по суштини својој радно и потрошачко (исхрањивачко), док је капиталнстичко експлоататорско. Овоме је циљ рента; ономе исхрана породице. Значи ли то да сељачка газдинства слабо производе за пијацу? „Све у свему узето, каже Аребо, мала и средња газдинства на сваких 100 ха обрађене површине не производе за пијацу ништа мање од исте врсте робе него велики поседи. Да не производе, како би мали и средњи поседи успевали да тако обилно снабдевају намирницама многољудно и богато варошко становништво?" 2 Али ипак, рад и потрошња остају главна обележја сељачког газдинства. Рад не зависи од рентабилитета извесног посла или културе, већ од величине породице и од развијености њених потреба: што већа породица и што су развијенпје њене потребе мора више да се радн. Овр газданство, каже Челинцев, потроши све што заради, а зарађује само колико троши. Уштеде нема или је ништавна. У заосталим крајевпма и на малим површинама, више се троши у натури\ у напреднпјим и на већим обрађеним површинаЈма, већи је део личне потрошње у новцу. 3

1 Цнт. Чајанов, ор. cit., стр. 116 —120. 2 Fr. Aereboe, Allgemeim landw. Betriebslehre, стр. 565 —580. 3 A. Челинцев, „Суштнна ситног сељачког газдннства у економском погледу", Архив, фебр. н март 1922.

304

СЕЉАЧКО ПОРОДИЧНО ГАЗДИНСТВО