Agrarna politika

Кад се увећа породица или потребе, оно тражи да прошири површину обрађене земље (куповином, макар на зајам, закупом, наполицом, крчењем). Ако то није могућно, оно прелази на интенсивније културе, или иде у споредне зараде (занат, печалба, надница).

Ова схватања су мало по мало захватила и европску економску науку. Чак и самп социалисти, који су под утиском енглескога примера у пндустрији п пољопривреди, где се манифестовала кондентрадија капитала и земље 70-тих година 19. века, све впше напуштају тезу о апсолутном преимућству крз’пнога газдинства. Давид у Немачкој, Вандервелд у Белгпјп, Компер Морел у Франдуској, А. Лорија у Италијп, Бауер у Аустријп пстичу сами снагу малог сељачког газдинства и његове врховне врлине: да храни много људи, да укпда глад, да повећдва насеље, да убрзава економски процес у производњи п размени добара, а по Ахилу Лорији и да укида земљшпну ренту.

Ако је идеал културног човека продуктиван и користан рад, онда нема бољег пострека и боље прилике за такав рад него што је незавпсно породично сељачко газдинство. На њему влада бес рада, лудило рада: без резерве, без поштеде, без рачуна. Области у којпма одавно преовлађује ситно сељачко газдинство и у којима се одавно интенсивно ради у исто време су области највеће културе и највеће друштвене дисциплике; рад хгултивише и дисциплинује. Детаљна проучавања у томе погледу још нису чињепа, али ми већ сада можемо констатовати ово: код свих народа, слпковна уметност, поевија и мувика јављају се обично у оним крајевима који су највише радили, то значи где је одавно утврђен ситан сељачки посед. Живописна ношња, везови, резборија, народна музика, ћилимови, то се најчешће налази баш у крајевима ратарским и малосељачким , густо насељеним и работничким. У Фраццуској то је Југ, Центар п Запад; у Немачкој Југ и Југо-Запад (Минхен и градови на Рајни); у Италији равнице и речне долине (Венеција, Мплано, Рпм), у Југославији Загорје, Маћедоиија, Нишава, Морава, Далмација, Неретва, Словенија. Култура духовна само је наставак културе материалне, а ова је плод рада, великог и дуготрајног. Више рада у прошлости, значи вшпе култУРе У садашњооти. 1

111. Једна папомена, међутпм.

Рад исцрпљује народе као што исцрпљује појединце. Зато су народи и делови народа који су највише радили најуморнији,

1 В. нешто о томе у чланку Рооерта Мнхелса, ~Елементн једне социологије народног певања“ у Archiv /. Sozialm. и Sozialpol., јан. 1926. Код нас вид. студије др. Тих. Ђорђевић, Влад. Ткалчића, др. Кус-Николајева, др. Чајкановнћа, Тројановића, и чланке у Нар. Енциклопедији: ~ношња“, „народне лесме“, „мелодије“, „приповетке“, ~уметност“ ит. д.

305

СУШТИНА СЕЉАЧКОГ ПОРОДИЧНОГ ГАЗДИНСТВА

Д. Јовановић, Аграрна Политика 20