Agrarna politika

положаја бива мањи, каснпје, кад се усаврши консервирање и прерађивање пољопрпвредних производа, али зависност од природе је увек већа него у другим гранама.

1. Доцнпја појава. У натуралној привредн, сељак се задуживао код суседа или код господара у натури, било зато што није успео да на време и у одређеној количини преда десетак, петину или четвртину, било што је узео на зајам нешто хране и пића, стоке и алата. Та дуговања су се повећавала услед керодице, несрећних случајева или сељакове преоптерећености породицом, тако да је услед презадужености,често сељак постајао слуга или роб свог кредитора. Отуда код рефррматора предлози да се дужницима опросте дугови; пусте се из затвора или ослободе ропства (Солон, браћа Граси). У доба везаности, презадужености јемаше било, пошто се кмет није могао задужитп без одобрења свога господара. Али су се у то доба племићи задужнвали код друге властеле или код градских трговаца и код Јевреја, нарочито у доба крсташких ратова. Презадуженост племства била је врло често узрок ослобођењу сељака уз откуп. Али је тада само сељаштво почело да се задужује. Никакве 'препреке више ннсу постојале, а потреба за кредитом била је већа него икад: а) требало је плаћати откуп властелину; б) држава је сада тражила порез у новцу; в) сељак је морао да стави на ноге своје газдинство, чак и онда кад није било откупа: после деобе породичне задруге или после добијања земље од државе, и т. д. У томе периоду, у Европи се обављао и прелаз на новчану привреду, који се за сељака извршио у знаку задуживања под најтежим условима. Отуда се 19. век с правом сматра за доба кредитне привреде. За разлику од ранијег кредита, који се узимао за спасавање живота и задовољење најнужнијих потреба, дакле био потрошни, сада се он јавља све више као срество за производшу, као производни кредит.

У колхшо пољопривредно газдинство прелазп на интенсивне културе, у толико има већу потребу sa кредптом, и у толпко питање кредита постаје п за пољопривреду оно што je већ неколпко векова бпло за индустрију и трговину. Сељапггво је још увек слабо навпкло на кредпт, оно се боји дуга, сматра га за ало и као знак слабостп, за опасно оруђе и ђавољу ствар . Кредпт и зеленаш, то је у очима сељака једно псто, а зеленаш то значп пропаст. Сасвим споро се сељачко газдинство прилагођава новчаној привреди, прпучава се употребп кредпта, нарочпто од кад се место приватнпх поворплаца јављају организовани кредитнп заводп. Ово се за највећи део сељаштва у деломе свету обавља тек пред нашим очима.

2. Инферпорпост у Задужпваљу. Поред неспособностн да тезаурише, т. ј. да чува своје производе и чека бољу цену, пољопривреда

310

ЈАВНЕ МЕРЕ ЗА УНАПРЕЂЕЊЕ ПОЉОПРИВРЕДЕ