Agrarna politika

није увек рентабилна, контрола мора да се врши и над самом употребом кредита. 1

Обртни, или пословни, експлоатациони кредит омогућава да газдинство ради и да се развија, да набавља срества и људе, живи и мртви инвентар, који имају да повећају принос, или да зтворе принос ако је газдинство тек основано. Њиме се нарочито служе закупци, који немају да се брину око набавке и отплате земљишта. Овде се новац брже репродукује, т. ј. поново се врати обично за једну годину, или за једну сезону. Зато може бити довољан лични кредит. Његова опасност лежи у томе што очекивани жетвени принос или ириход од купљене стоке изостане, а дуг се мора платити врло брзо, и са тежим каматама. Обрнуто, он може бити врло згодан, ако узајмљени новац брзо увећа приходе, те се зајам врати, сав или добрим делом, а набављена ствар или животиња ипак остане.

Производња за пијаду изазива већу интенсивност у газдован>у: повећавају се издали на живи и мртви инвентар, сточна храну, гнојиво, радну снагу, и т. д. Отуда и већа потреба за обртним кредитом. Њега у почетку новчане привреде даје сам трговац који газдинство снабдева: из пословног односа развија ее кредитни однос. Тако је у ствари постало зеленаштво. Ово се је највише развило у крајевима исцепканог сељачког поседа, где за сељака осим трговца није било другог ослонца, где се он стиди да потражп од суседа, не зна правне прописе илп их упознаје скулим личним искустовм. Показало се ца је немогуће сузбитп зеленаштво ма каквим изузетним мерама: једино организован пољопривреднп кредпт може сељдка да спасе зеленашке експлоатације. 2

Мобилпјарни обртки кредит, на ручну залогу, не захтева увек да пољопривредник стварно преда (заложи) повериоцу предмет који служи као подлога. У пољопривреди је теже практиковати Велике Магацице, који тако корисно служе индустриалцима, јер је овде немогуће робу преносити у магацин, и зато сељаци задржавају своје производе у амбару или подруму. На одређену количину робе издају му се бонови ( еаранти ), помоћу којих он може да купује што му треба. У Америци су се почела подизати сместишта зачување заложене робе, слична Великим Магацинима. Има их још у Немачкој и Аустрији. На заложену робу сопственик добија признаницу, коју може продати, гценети на другога или заложити. Тако роба прелази трговачки кроз много руку,а не креће се с места. Сместишта за по-

1 Е. Blatter, Die Organisation d. Meliorationskredites in d. Schweiz. Цирих, дисерт, 1920. Aereboe, op. cit., стр. 484-6. 2 Hermann Mauer, „Agrarkredit", Gmndriss d. Sozialdk., VII, стр. 198 и даље.

315

ПОЉОПРИВРЕДНИ КРЕДИТ