Agrarna politika

љопривредне производе има врло мало: зато је овај облик кредита слабо развијен.У Америци је ова установа далеко развијенија него у Европи. Моћне продајне задруге дају тамо кредите на ло?лбард, а то чине и неке кредитне благајне у вези са личним кредитом.

Ломбардни кредит са успехом се практикује у Француској, на основу закона од 1898, а нарочито после измене од 1906. Пољопривреднпци свих врста издају преко месног суда варанте (warrant agricple) на своје производе и чак на стоку. Нештб сличнб je урађено у Италијп, Румунпјп, Русији, Швајцарској, Белгпји и Португалији. Овај успех је знатан, али се он ни из далека не може поредити са делатношћу кредитног задругарства. У англо-саксонским земљама, нарочпто у Америци, банкарство је тако силно развијено и до детаља усавршено, да сељаци имају код банака своје текуће рачуне , и добијају ове личне и краткорочне кредите под врло повољним условима. То нарочито важи за јаче пољопривреднике, макар они били и сељаци. Они се служе менпцом п ломбардом псто тако лако као трговци и индустриалци.l Особито место заузима т. зв. колонизациони кредит, или насе-

љенички кредит. Све до 19. века, колонизовање ннје вођеко са великим новчаним жртвама. У античко доба као и у Средњем Веку, колонисти су за добивену земљу, грађу п инвентар плаћали ренту у натури, а насељење им се олакшавало на тај начин, што су за неко време ослобођавани од плаћања пореза и служења војске. Тек у доба велике немачке колонизације уПруској, при крају 19. века, појавио се насељенички кредит. Комисија за колонизацију служила се једним великим државним насељеничким фондом: додељена имања претворена су у рентна добра, која су насељеннци отплаћивали рентним банкама у току извесног броја година. Слично је рађено и у другпм едропским земљаа. (Сељачка Банка у Русији, задруге у Данској, Државна банка за парцеле и станове у Норвешкој, Egna-Hem у Шведској и т. д.)

Неки писци препоручују осигурање живота каа средство за раздужење. Пољопрпвредшш који дугује једну већу суму новада, плаћао би интерес на ту суму, а за отплату главнице бп се осигурао код једног друштва, с тим да се она цсплатп његовом повериоцу у тренутку његове смрти. Тако бн бар дужнпкова породица била без дута, и један део терета био бп преваљен на друштвену заједгшцу. 2

' Dr. Adler, „Lagerhauser uncl Lagerscheine (Warrants)", Hdw. d. Stw., VI, 123—134. 2 Dr. O. Karstadt, Die Lebensversicherung als agrarpolitisches Entshuldungsmittel. Јена, 1918.

316

ЈАВНЕ МЕРЕ ЗА УНАПРЕЂЕЊЕ ПОЉОПРИВРЕДЕ