Agrarna politika

111. Органпзација у поједппим земљама.

Да би преглед разних кредитних установа био што прегледнији, ми ћемо све врстекредитаподелити на две групе: реални (земљишни, мелиорациони, мобилијарни, колонизациони) и лични, којизаједину подлогу има личну или колективну одговорност дужника и његових јемаца.

1. Хипотекарнп кредит. Овај кредит на подлогу земљишга и других непокретности могу давати приватна лица и заводи. Нас овде занимају само заводи, и то они којима је давање хипотекарног кредита главни посао (а не само средство за корисно улагање расположивих капитала). А међу хипотекарним заводима интересују нас нарочито јавни и полујавни, које оснивају општине, покрајине или држава. Ови заводи долазе до капитала на тај начин што издају обвезнице, које су осим заложених имања гарантоване још и капиталом и резервама самих завода, икоје се лако могу уновчити, пошто се котирају на берзи. То може бити велико акционарско друштво коме је држава дала монопол, као Crždit Foncier у Француској (од 1852) и неке Bodenkredit-банке у Немачкој: или је чисто државна установа, као рап.ија Управа Фондова у Србији (од 1862) а сада Државна Хипотекарна Банка у Југославији, или је то само хипотекарно оделење Народне Банке, као у Аустрији (од 1854); или штедионице за чије пословање гарантује држава, као што је случај у Италији, Русији, Белгији, Бугарској, Шведској, и т. д. У Немачкој државну, односно покрајинску или општинску гарантију уживају разне Landes-банке, благајне, заводи ит. д. Ове установе слабо користе пољопривреди, ма да су првобитно њој биле намењене. Њима се највише служе градови, општине и т. д.

Осим јавних завода, за ову сврху најбоље служе задружни заеоди, као што су чувени немачки ландшафти. Њих је почео стварати још Фридрих Велики, у Шлезији 1770. Најпре су то била удружења племићских добара, а после 1807 су почели прнмати и друга имања, но тек од 1894 ландшафти су подешени за давање кредита и на сељачка имања. Четирп петине кредита иду ипак на добра преко 100 ха. Државна власт је помагала капиталом ове установе, али главни извор су им биле заложиице (Pfandbriefe), које имају за подлогу хипотеку на удружена имања и солидарно јемство чланова. Додније су се као гарантија узимали само резервни фондови, па ипак су ове заложнице биле увек првокласна хартија од вредности. Сличне полу-јавне установе развиле су се још у Галицији и Пољској, док су се у другим земљдма задружни кредитни заводи развили на чисто приватно правној основи: у Шведској, Данској, Финској, Мађарској,

317

ПОЉОПРИВРЕДНИ КРЕДИТ