Agrarna politika

Румунији и у неким губернијама бивше Русије. Особнтог успеха су имали у Данској, где они дају више од половине свих хипотекарних зајмова на пољопривредна земљшлтаЛ

2. Ломбардни кредит. Сместишта могу бити јавна и приватна. Јавна која нас овде највише занимају подиже сама држава или какво друго јавно-правно тело, област, округ, општина или пак трговачка одн. пољ.опривредна комора. У Француској и Аустрији, као јавна сместишта се сматрају и она акционарска друштва која имају концесију за тај посао. У Сједињеним Државама, Енглеској, Холандији и Немачкој,као јавна се сматрају и она сместишта која само подлеже државној контроли. Она, даље, могу бити општа и специална, према томе да ли примају сваку робу, илн само неку врсту, на пр. лсито. Најбоље одговара, разуме се, роба која се не квари: жита, пасуљ, шпиритус, зејтин, вино, ракија, вуна, кт. д. Негде се сва роба исте врсте ставља на гомилу (као жито у Америци); другде се свачија својина чува одвојено, што је мање згодно.

Ова врста кредита показује тежњу да се све впше развпја, од кад се приметило да пољопрпвреднике највпше убија продаја у невреме. Чптаво модерно продајно задругарство заснпва се у главномна ломбарду. Али је још у старом Егппту, 138-0 годпне пре Христа, као и у римском царству било сместишта sa жито, вино ju другу робу. У Средњем Веку, општине су подпзале амбаре п «кошеве», да бп оузбпјале лихваре, анемачки цареви су стварали ратне магацине ва храну. У Француској, Колбер је ндређпвао градовпма да дижу царинске антрпое, али тек у 19. веку почпње да се даје креднт на основу заложене робе. У Енглеској и Холандпјп, Белгпји и Италији, магацини су служили за потребе-спољне трговине, али до правог ломбардног кредита, нарочпто за пољопривреду, дошло се најпре у Француској. Њима се особпто служе пољопрпвредни спндикатп или задруге. VVarrants agricoles немају циљ да преносе својину, већ се њима само залажу производи биее добио кредит. Заложену робу може сопственик продати, не питајући кредитора, али је не може предати док не плати зајам. Варанти се могу пренети ина другога, индосманом, а јавни кредитни заводи могу их примати као трговачке хартпје, нарочито кад су снабдевени са једнпм плп два потписа. Ако пољопривредннк даје нетачне податке или склони залогу, кажњава се на основу кривичнога законика врло строго. Кад се зајам вратп, дуг се брпше у регпстру.

3. Лпчнп кредпт. И ако је пољопривреднику најзгодније да се задужи на већи низ година ина подлогу земље јер тако добије кредит најјевтиније ипак има потреба које се најбоље и најбрже

1 Hermann Mauer, Ор. cit., стр. 202-210.

318

ЈАВНЕ МЕРЕ ЗА УНАПРЕЂЕЊЕ ПОЉОПРИВРЕДЕ