Agrarna politika

могу покрнти личним краткорочним кредитом. Ту су формалности најмање, отплата се врши убрзо, из текућих прихода, и земљиште се не лптерећује хипогеком. Овај кредит је у толико чешћи у колико је пољопривреда новчанија а газдовање интенсивније. Њему служе банке и задруге. Јавни заводи у томе интервенишу салго у толико што кредитним задругама директно или преко њихових савеза пружају веће суме новаца да их ови деле даље. 0 приватним банкама овде немамо ништа да кажемо. 0 кредитном задругарству ће бити речи касније.

4. Земље са јаком сељачком штедњои. У Француској , пољопривреда се кредитнра преко месних каса за пољопривредни креднт (caisses locales). Али док су ландшафти највише служили великим поседницима, француске касе удружења полуакционарска, полу-задружна дају врло успешно кредит ситним и средњим сељацима. Ове касе долазе до капитала највише од улога на штедњу, а само мањим делом од удела. Оне личе на задруге у толико што су локалног карактера, и по томе још што уживају бескаматни кредит од државе. Као локалне и децентралисане постале су ове касе 1894 године, а закони од 1899 и 19°0 створили су обласне касе, које узимају новац од државне благајне, па га деле месним касама. Доцније су ове задруге опуномоћене да поред личних краткорочних кредита дају и дугорочне хипотекарне, најпре на имање које се већ поседује,а после и за стицање поседа од стране пољопривредних радника (1906 и 1910).

Цетпрална каса за пољопривредни кредит j Француској добила је рд 1897 до данас бко јеДнеАшлијарде франака, из државног буџета и од чистог прихода Франдуске Банке, али и без тога месне касе располажу великим количинама улога , те никад не оскудевају у новцу. Улози су почели да притичу нарочито од кад је 1926 Централна (нацпонална) каса добила овлапгћење да и она може примати улоге. 1928 је одлучено да годнпхња дотација Француске Банке (установљена још 1897) одсадаиде само на дугорочне зајмове, било удружењима, било појединцима, са 2 и 3% интереса, а за инвалиде, удовице и еирочад само 1%, на највише 25 година. Средњерочни и краткорочни кредити могу бити само за 1 % скупљи него што је есконтна отопа Француске Банке, а трају најдуже 10 година, односно 9 до 12 месеца. На дан 1. јануара 1929, било је 98 обласних каса, са 5730 месних и укупно 383.000 чланова. Њиховим услугама могло се користити посредно 1,225.000 чланова пољопривредних синдиката. Осим овога, има око 3000 обичних кретитних задруга Рајфајзеновог типа. Најзад, Централа даје специалне кредите за подизање јевтиних станова на селу и у граду и зз

319

ПОЉОПРИВРЕДНИ КРЕДИТ