Agrarna politika

помињемо разне злоупотребе и политички моменат у дељењу кредита. 1

Окружне штедионице имале су прикупити све црквене и манастирске капитале, општинске капитале где одобри општински одбор, болничке, окружне, среске и заједничке прирезе док се не предаду, депозитни и пупилни новац лежећи код окружног суда и поЛициских власти. Оне су биле намењене поглавито земљорадницима. Непокретна залога није тражена, већ је било довољно „лично јемство своје општине". Хтело се да штедионице служе за мање позајмице и на краћи рок него код Управе Фондова. Најмања сума је била пет дуката, али је учињена грешка кад се највећа сума утврдила на 500 дуката. Скупштина је доцније то исправила, и спустила ту суму на 100 дуката, али су дотле новац из штедионица већ били разграбили шпекуланти. У осталом, ове штедионице створене су само у пет округа.

Ни Управа Фондова ни окружне штедионице нису спасле српског сељака од зеленаша, као што га прописи о окућју који су после 1873 бранили сељаку не само да задужи него и да прода гет дана орања нису спасли сиромашења. fteroßo тешко стање погоршале су изузетно рђаве године и велика новчана криза,која је у то доба владала и у западној Европн. Основано је у Београду неколико новчанихзавода: 1869 Прва Српска Банка; 1870 Кредитни Завод; Прва Београдска Заједница; а убрзо и у Смедереву, Пожаревцу и др. Све то није ни у колико поправило кредитне прилике у пољопривреди. 1883 основана је Народна Банка, али ни у основном закону ни у свима изменама које су чињене ни једном речи се не помиње пољопривреда. Као новчанична установа, она није могла да кредитира дуже од три месеца, а сем тога, трговачки закон (1860) одузео је био земљораднику способност да се обвезује меницом. До неког организованог пољопривредног кредита дошло је у Србији тек 90-тнх година, када је Михаило Аврамовић стао стварати кредитне земљорадничке задруге (1894). Убрзо, 1898, донесен је и закон о земљорадничким и занатским задругама, а 1900 закон о потпомагању земљорадннчких задруга, који је предвпдео за њих прилично широке повластице: имају право залоге на ствари купљене код њих све док се не исплате; ослобођене суплаћања свих такса, пореза, прнреза и др. државних дажбина; четвртина чисте добити Државне Класне Лутрије ишла је на помагање пољопривреде, обично преко задруж-

1 Вид. о томе: Слободан Јовановнћ, Усгпавобранитељи, стр. 68—71; Београд, 1925 п Светозар Марковић, стр. 34—-36; Београд 1920.—Мих. Аврамовпћ, Тридесет година задружнога рада, стр. 16, 30 , 35, 43; Београд, 1924.

326

ЈАВНЕ МЕРЕ ЗА УНАПРЕЂЕЊЕ ПОЉОПРИВРЕДЕ