Agrarna politika

дини!9.века. Али доцнијејеонморао да се задужује. И кад uj закон не допушта да се задужи хипотекарно, он узима лпчн* кредит, неподесан и скуп. Ова одредба није спречила ни цепање и ситњење сељачких иман>а. Напротив; мало где у свету сеоски посед је у толикој мери иситњен као у Србији. А презадужена и претерано мала, уз то разбијена газдинства, не могј да иду напред ни у ком погледу. Зато је вероватно да ће заједнички грађански законик за целу земљу укинутп овај изузетак, као што је менични закон укинуо меничну неспособност србијанских сељака. 1

2. Остале покрајнне. Нису боље судбине били пољопривредници у другим покрајинама данашње Југославије. Либерализам практикован после 1848 донео је цепање крвних задруга, дељење сељачких поседа, осиромашење и исељавање. Услед веће близине са тржиштима, у северним крајевима је новчана привреда продирала много брже него у Србији и Босни, и процес који смо нашли у Србији овде је био још живљи и пустошнији. Али је хипотекарно задуживање пољопривредних поседа било овде слободно,те су се јачи сељаци ипак задуживали под повољнијим условима него у Србији. У последње време, притеклесусељацимаупомоћ и неке националне банке, нарочито Српска Банка и Пољоиривредна Банка у Загребу. Аустриске и мађарске власти слабо су водиле рачуна и о својим сиромашниа сељацима, а словенске су пуштали да пропадају. Тек 1896 донесен је закон о „господарским и вересијским удругама“, које одговарају нашим земљорадничкшг задругама, само је код њих одговорност ограничена. Целокупно пословање било је под надзором Централне Позајмионице у Будим-Пешти, једне у ствари државне установе. Створене у циљу мађарске националне пропаганде, ове су удруге уживале наклоност власти, широке привилегије и материалну помоћ, те су дале добрих резултата. Аустро-угарска Народна Банка сматрала је њихове менице као првокласни портфеј и примала нх је у реесконт до неограниченог износа. На нашој територији, од 1898 до 1913 основано их је само у Хреатској и Славонији 2127, али су у току рата већином пропале. Затекло их се после ослобођења 446, но оне су угинуле чим су биле отргнуте од своје матице.

Словснија је делила судбину осталих покрајина под аустриском управом, и користила све јавне кредитне установе царевине. Али до праве г!Од!оћи и овде су сељаци дошли тек са оснивањем задругар-

1 Јелепко Петровић је ово питање оградио до сптница и са правничког н са економског гледишта. Вид. његове многобројне студије из Архива, Економиста, Полицше и др., скупљене у књигу, где су додате неке нове главе, под насловом: Окућје, или заштита земљорадничког минимума. Београд, 1930.

328

ЈАВНЕ МЕРЕ ЗА УНАПРЕЂЕЊЕ ПОЉОПРИВРЕДЕ