Agrarna politika

сгва. (Прва задруга 1855; Задружна Звеза у Цељу 1883; Задружна Звеза у Љубљани 1899). После 1904, словеначки задругари (д-р Крек) прешли су у Далмацију, и у католичка села Босне.

Босна и Херцеговша су имале једну интересантну установу за кредитиран>е сељака: котарске припомоћне закладе. Њих су стварале државне власти, а водили су их срески начелници (котарски предстојници). Пре окупације, били су створени нарочити фондови (слични нашим кошевнма), а после је Аустрија те фондове уновчила и употребила као основу за своје среске захладе. Аустро-угарска Народна Банка била је дужна да сваком котару отвори пет пута већн кредит него што је износио његов фонд.

Котарском предстојнику био је додељен један саветодавни одбор од претставника појединих села. Закладе су делиле две врсте зајмова; краткорочне (обртне) на највпше 8 месеца; и средњорочне (мелиорадионе), који оу се исплаћивали алуитетима у року од 3 године. Каматна стопа је била 5%. Ооим дужниковог био је нужан још потпис једнога или двојице сељака из истог села, а давани су зајмови п на залогу непокретности. Ако неки дужник не би вратио позајмљену суму, влаот је имала право да иоту расподели на остале становнике истог села и наллати је уз порез. Постигнута добит дељена је на два фонда: за помоћ народу у случају глади и за подмирење ненаплаћених потраживања. Ове закладе су добро радиле, и дале су доста резултата. После ослобођења, њихов кредиторскн рад је престао. Осим њих, у Сарајеву су пре рата постојала два задружна савеза (српски и хрватски).

У јужним Kpajteuua постојала је још под Турцима нека организација пољопривредног кредита. Пре него што је створена Зират Банка, било је по целој царевини, а нарочито у дунавском вилајету, неких среских опште корисних каса, које је установио чувени Мидат паша. Звале су се „менафи санд’к“, и имале су за циљ да помажу сељаке у несрећним годинама. Капитал су улагали само сељаци. 1866, ове касе су учињене обавезним за целу државу, а 1888 замењене су једном Земљорадничком (Зират) Банком, са централом у Цариграду, са филијалама по вилајетским и санџачким местима (код нас Скопље и Битољ), и месним касама (санд’к).

Капитал Банке је створен одиовца који је преостао у месним касама и од приреза уз десетак (1 и по једанаестина десетка): није износио никад више од 10 милиона лира. Банка је давала дугорочне кредкте (1 —-10 година) на залогу непокретних имања, и краткорочне (3 —12 месеца), опет на залогу имања или на јемство, али уз залогу јемчевог имања. Интерес на зајмове; 6%. Формалности су биле велике и трошкови знатни, тако

329

ПОЉОПРИВРЕДНН КРЕДИТ