Agrarna politika

капиталистичко истиче просвета и култура ? У очима извесних аграрних политичара, тај nocao се појављује као главни. И одиста, мало коме је знање потребно у толикој мери као пољопривреднику: он мора познавати природне појаве и природне законе, владати техником пољопривредне производње, која је многострука и стално се усавршава, умети управљати газдинством, изабрати најзгоднију културу и најбољи начин рада, наћи најповољнију пијацу.

Како су до сада сељаци живели и радили без свих тих знања? Без знања нису бпли, али су их стпцали тек вековним искуством, које се нреносило с колена на колено, и које је било хаотично, непоуздано, стереотшшо. Зато пољопривредна техника није ни напредовала, а сељачки живот је остао до данас какав је био пре вппхе стотпна година. Промене су дошле и j једном у другом погледу тек у новпје време, када су научни методи продрлп у пољопривредну економију и плодовп цивилизације ушлп у село. Све су то само скромни почецп: просвета и култура пмају тек да освајају пољопривреду п сељаштво. 19. век је био испуњен напорима да се створи незавпсна сељачкопородична и радна пољопривреда. 20. век који називају «веком сељака» биће испуњен старањем да се таква пољопривреда одржи и унапреди. Ако је главнп предмет аграрне полптике до сада бпо да сељаци добију земљу у својину, у будуће то мора бити да се оспособе за вршење своје социалне функције слободних произвођача и потрошача. То је у ствари огледање демократскпх начела и метода на шпрој основи и на већем броју људп него икад у исторпјп света. Пошто се демскратизовала својина , сада се мора демократизовати култура. Без овога другог, пропало бп оно прво. Фридрих Аребо овим реченицама завршава своје најбоље дело, Науку о газдовању. «Исхрана човечанства или једног народа не зависи на првом месту од земљишта, већ од помоћнпх срестава и од метода рада којпма човек располаже п од начпна како их употребљава. А ово завпси у првом реду од знања, моћп п марљивости шпрокпх слојева народа којп се баве пољопривредом. Питање народне исхране и продуктивности у пољопривреди, у првом реду је питање васпитања и образовања.А Која су средства васпитања и образовања, или, како ми кажемо:

просвете и културе? Могли бисмо поћи одоздо, од оних које треба васпитавати и образовати, т. ј. од сељачке деце, која прва знања и прве елементекултуре добију у породици, па у школи и после школе, у војсци, у животу. Али просвета и култура су као вода; из горњих слојева пониру на ниже, до последњих. Посао образовања и васпи-

1 Fr. Aereboe, Allgemeine landw. Betriebslehre, стр. 691; 6. изд. Внд. ж Fritz Beckmann, „Der Bauer im Zeitalter d. Kapitalismus'*, Шмолеров Jahrbuch, 1927, стр. 49 —91.

336

ЈАВНЕ МЕРЕ ЗА УНАПРЕЂЕЊЕ ПОЉОПРИВРЕДЕ