Agrarna politika

тањане може почети док се не изграде људи који треба да га обављају, а то су научни и практични стручњаци . Они се стварају у пољопривредним школама, усавршавају у нарочитим заводима за огледе и контролу. За широке слојеве пољопривредника сав тај рад има значаја само ако им се његови резултати учине приступачним: То је roсао т. зв. социалне агрономије, у заједници са установама општег образовања. Најзад, још шире је поље разних приредаба, које стављају у покрет саме пољопривреднике, да они једни другима покажу своје успехе. Три врсте послова, дакле: 1) стручне школе и заводи; 2) социални и културни рад на селу; 3) показивање резултата. Покушаћемо да у ове три групе унесемо сав огромни материал који се односи на унапређивање пољопривреде кроз просвету и културу.

I. Стручне школе п заводи.

Овде је реч о установама које пољопривреду обрађују научно и дају теориска н практична знања, било да спремају стручњаке који ћесебавити изучавањем, било наставнике или агрономе којићедруге учити и упућивати, било најзад практичне пољопривреднике.

Такве установе постоје једва ето година. Пре тога су се пољопривредом научно бавили само појединци: калуђери, хемичари, економисти. Тек кад су се природне науке и економија јаче развиле, моглосе мислити на пшрење и практичну примену њихових начела. У тим установама, долазе у обзир за наотаву ове дисциплине: 1) природне науке и економија; 2) стручне науке (техника биљне производње и сточарства, наука о газдовању); 3) помоћне науке. Према томе да ли је једна пшола виша или нижа, да ли је један институт претежно научан или практичан, ове дисциплине ће се обрађивати дубље или површније. Најдаље се у теорији иде на пољопривредним факултетима, високим пољопривредним школама и институтима који спремају инжењере агрономије и професоре, а највише се обраћа пажње на праксу у нижим школама за сељачку децу која ће сама радити земљу. I.Вшлешкопе. Оне се обично јављају као пољопривредни и

шумарски факултетинауниверситетима, или као специатни институти опет при университетима, или пак као посебне високе школе равне факултету, или стручне више школе које одговарају факултетима. Њихов је главни недостатак у томе што још нема довољно специалиста за чисто пољопривредну страну појединих природних и економских наука, те ове предају чисти физичари, хемичари, ботаничари, зоолози, минеролози или економисти, који своје науке обрађују уошлте, а не

337

ПРОСВЕТА И КУЛТУРА

Д Јовановић, Аграрна Полнтнка 22