Agrarna politika

специално с погледом на пољопривреду. То је разумљиво кад се зна да су саме ове установе врло младе. Најтеже је утврдити разшру између теориских и практичних знања која оне треба да пруже. Теорија се не може свести на минимум, јер одатле излазе не само људи који ће водити пољопривредна газдинства, већ и професори и истраживачи. Али је исто тако опасно преоптеретити ученике теориским знањима, која се брзо забораве, јер се пажљиво не уче или немају примене у пракси.

У новије време се на тим школама обраћа велика пажња и на друштвене науке, управо на социалну странусвихпитања, јер будући стручњак има да решава поред чисто техничких и такве проблеме, који задиру у поседне односе појединаца и у интересе целине. Поред инжењера-техничара, у сваком ученику треба формирати социалног агронома, који ће имати осећање и разумевање за економску и друштвену стварност и вољу да ову мења у смислу прогреса и правде.

Пољопривредних високих школа има највшпе у Немачкој: 9 университетских института у Халеу (1862), Јени, Лајпцигу, Гизену, Гетингену, Кенпгсбергу, Килу, Бреслави, Мпнхену, и 4 високе школе у Хоенхајму, Попелсдорфу, Вајенстефану и Берлину. Оспм тога, на једном универсптету постојп спецпална катедра за пољопривреду. Поред ветерпнарскпх факултета на неким универистетима постоје још и самосталне високе ветеринарске школе у Дрезди, Берлпну п Хановеру.

Француска пма највшпу школу у Паризу, Нацпонални Агрономскп Институт, основан 1876, у којп се улази конкурсом. Впооке су и Националне Пољопривредне Школе у Грињону, Монпелјеу, Тулузи и Рену, Ветеринарске Школе у МезонАлфор, Лиону п Тулузи. За шумарство постоји Национална Шумарска Школа у Нансиу, у коју се улазп са дппломом Агрономског Института пли Политехничке Школе.

У Данској, пољопривредна висока школа у Копенхагену је централа читаве више наставе. Још од 1801 предаје се пољопривреда на унпверситету, а 1858 основана је ова школа, која има 20-томесечни општп курс п 20 месеца специалних курсева (основне науке, ратарство, биљна пропзводња, сточарство, млекарство). •—■ Шведска има неколпко пољопривредних института, од којих је најважнпјп онај у Алнарпу, са 6 стручних одсека. Норвешка има у Асу једну од најстаријпх виших ратарских школа (из средпне 18. века), која је на крају 90-тих година прошлога века претворена у пољопрпвредну високу школу са пет одсека.

Русија је пре рата имала врло развпјену високу наставу. 0 садашњпм школама немамо података, али знамо да се врло велика пажња обраћа на научна истражпвања, п да се, осим у Америци, нигде толико стручнпх часописа, анкета п стати-

338

JAtSHE MEPE ЗА УНАПРЕЂЕЊЕ ПОЉОПРИВРЕДЕ