Agrarna politika

стпма на издржавање, а после 3 октобра 1929 оне су потпале под бановпнске управе. Зимских гикола код нас још нема. У зиму 1929 —30, држани су у великом броју пољопривредни течајеви. Држана су предавања са демонстрадијама и са слободном дискусијом.

Да би се успешније развијало задругарство, на свима пољопривредним факултетима (не и на београдском!) предаје се оно као засебан предмет. У Прагу постоји засебна висока школа за задругарство. У Италији се о задружној настави старају: Национални Кредитни Завод, Societa Umanitaria и Факултет трговачких наука у Милану. Француска задружна федерација створила је катедру за задругарство на College.de France у Паризу, Велики задружни савези оснивају сврје посебне школе, а мањи одржавају течајеве за спремање задрунФ:их чиновника.

У нашој земљи већ 20 годпна постоји задружна школа у Љубљани, а недавно је образована једна у Загребу. Задружне течајеве организују поједпнп задружнп савези, по градовима, а п по селима где има више задруга, пли су згодни центри за окупљање задругара који се спремају за пословође. У лето 1929, мннистарство Пољопривреде организовало је неколпко задружних течајева специално за гучитеље , при пољопривредним школама у Ваљеву, Крижевцима, Бутмиру, Краљеву и Книну. На сваком је било по око 30 учитеља, који су, осим задружне администрације, слушали предавања пз млекарства, пчеларства, свиларства; воћарства, виноградарства, винарства, повртарства, ратарства, сточарства и живинарства.

Продужне школе после 4 разреда основне могу да се организују тако да или потпуно замене специалне школе, где се ове не могу отворити, или да младиће баш припреме за њих. На селу, оне имају претежно пољопривредни карактер, док у градовима у њима преовлађује занатско-трговачка настава. Њима се додељује по 2 ха земље, тако да се упоредо са теоријом ради и практично. У Војводини, ггре рата је било неколико оваквих школа са листо економским карактером, и биле су необично корисне за пољопривреду. Њих су похађала сва сељачка деца, мушка и женска, од 12—15 година. Настава је трајала 3 године, по два дана у недељи по 4 сата. На општинском имању близу села (20 —40 ланаца) биле су уређене зграде, баште, њиве, ливаде и мала шума: ту су деца практично учила ратарство, сточарство, повртарство, живинарство, пчеларство и корпарство. Крупне послове су радиле слуге и надничари, а за сваки одсек је био и по један нарочити службеник, под чијим надзором су деца радила. Испит се полагао на крају сваке године, и добри ученици су добијали на дар разне пољопривредне справе. Рђави су понављали разред. После рата, ове школе нису обнов-

343

ПРОСВЕТА И КУЛТУРА