Agrarna politika

бернија. Најбољу систематику тога рада дао је Рус Чајанов, м ми смо у главном његове идеје горе резимпсалиЛ У Русији, тај пооао ивводе два органа: економски савет (претставнпдп становника) н nojbonpuepednu савет (претотавниди агронома). Посао је подељен просторно, по срезовима: сваки орескп агроном врши све послове, што не искључује да се неки специализују. Изнад овпх срескпх стоји окружни агроном, који није њихов формални шеф, али то може бити стварно: он води њихову организацију и контролише њихов рад. Окружни, као н срески и стручни агрономи добијају предлоге и инструкције од економскпх и пољопривредних савета. Изнад окружне агрономске организације налази се губерниска. Треба знати да су руски окрузи велики: просечно 8000 кв. км. Још 1913 године, било је у Руспји на послу преко 9000 агронома специаливованих за еоциално-агрономеки рад. После је социална агрономија уведена као обавезан предмет на пољопривредним факултетима и агрономским курсевима.

У Италији, ово раде, видећемо, путујући агрономи (cattedra ambulante) и посао није подељен по терпторпјн, већ по струкаиа. У једном истом срезу истовремено раде по неколико агронома, сваки на својој струци. У Француској и Белгији, при крају 19. века заведенп су државни агрономи (agronomes d’Etat.). Овај социално-културни рад било да га обављају стручки

социални агрономи, или други социални и културни радници —може се спроводитиу главном на три начина: 1) речју, живом и писаном; 2) примером, и 3) организацијом самих пољопривредника.

2.Пропагандажнвоах и ипсапомрсчју. За васпитање деце, методи су израђени одавно, и непрестано се усавршавају. За образовање и васпитање одраслих, још нема испитаних и опробаних метода: свуда се само експериментише. То поготову важи за пропаганду међу сељацима. За разлику од деце и од друге одрасле публике; сељаци претстављају елемекат чија обрадазахтева нарочити начин поступања. iMopa се оперисати више са претставама него са апстрактним појмовима, са сликама и примерима више него са идејама. Мора се много понављати и очигледно доказивати, а не сме изостати ни узбуђење (емоционални елеменат), јер је код њих срце развијеније од разума, осећање јаче од мишљења. Зато, поред голих речи морају доћи предмети, слике, цртежи на хартији и на табли, плакати и летци који садрже укратко оно што се предавало, и т. д.

То су методи. А средства су ова 1) разговори и појединачна предавања о специалним мерама и њиховом дејству; 2) низ предавања,

1 Alexander Tshajanow, Die Sozialagronomle. Ihre Orundgedanken u. Arbeltsmethođen. Берлин, 1924; VIII-96 стр. Ову драгоцену књигу превео је нв маш језик г. Милан 'Бурић; Социата агрономи/а. Београд, 1927.

349

ПРОСВЕТА И КУЛТУРА