Agrarna politika

да би се одржао и појачао утисак, да би се открили најбољи и најјачи; 3) течај за одабране сељаке, општи или специализован. На крају предавања долази разговор и дкскусија, у којој учествују сами слушаоци, а на крају течаја полаже се нека врста испита; 4) поједтачно саветовање, усмено, приликом посета на селу или у извесне сате прииања, писмено, или пак приликом какве скупштине или састанка у среском месту.

Од свих пољопривредних стручњака највише мора излазити на лице места ветеринар. И ако је његова наука израђена у књигама, није никад довољно сељацима дати у руке књиге и брошуре. Мало је господара, и то школованих, који смеју да лече оболело грло по књизи. Они по правилу зову ветеринара за сваки случај. Али је задатак социалне агрономије да сељаци буду унапред упућени, како би се снашли у неприлици, и сами лечили лакше случајеве, а у тежима дали бар прву помоћ. Зато је нужно да ветеринар дође међу сељаке, одржи им предавање, на темељу једне књиге коју ће им после оставити, да „полако прочитају односне одломке и предавачеве мисли понове. !<1

Некада су биле у моди „просветитељне !£ и „доброжелателне“ проповеди, поуке и савети. Господа из града отишла би на гозбу или славу у селу, и одржали би по какву безазлену придику сељацима. То нити је много стајало прве, нити је убеђивало друге. Данас се више практикују стручна предавања о ограниченим темама и са конкретним циљем. Она су на пословној бази, солидна и озбиљка. Говори човек који зна, људима који се интересују, о стварима важним заједнуиза другу страну. Ретко је кад довољно једно предавање, осим кад се дају прецизни подаци о одређеном предмету: оснивање какве организацнје, употреба једне машине или справе, обављање неког посла. То је више упућнвање него учење.

Више сеуради на течају, бно он општи или специалан: из пчеларства, за гајење дувана, за безалкохолну прераду воћа, и т. д.; трајао он више недеља, више дана или само један дан; за млађе или старије; за већи или ограничен број људи.

У последње време, и на страни и код нас, велика пажња се обраћа образовању сеоских домаћица. Осим правих школа, које су сталне у једном месту, има покретних школа и кратких течајева од 2—lo месеци. Осим теориских знања, која само допуњују оно што се научило у основној школн, девојчице се практично уче свима

1 Д. Позајнћ, „0 ветерннару као народном просветптељу", Нова Европа, књ. 8, бр. 16.

350

ЈАВНЕ МЕРЕ ЗА УНАПРЕЂЕЊЕ ПОЉОПРИВРЕДЕ