Agrarna politika

пословима који су обично поверени жени. Оне живе у обавезном интернату, како би се потпуно одвојиле од навика своје породице.

Пољопривредних школа за домаћице има у Сплиту, ЉубЈванп, Марпбору, Шмихелу и Репњу (Словенија), у Петрињи, Божјаковини, Подгорачу (Хрватска), у Каменици п неколико прпватнпх: у Врбовцу, Панчеву, Баваништу, Александровцу, Земуну и Бптољу. У Србији и Босни, држе се бесплатни покретни течајеви који трају 2—-3 месеца. Највећа је тешкоћа са учптељицама ових школа: нема их у довољном броју. Зато је установљена школа за учитељице, најпре у Новом Саду, па у Футогу, а сада у Баваништу. Ових школа има много у Немачкој, Француској и Белгији, сталних и покретних.

Путна настава је нарочито развијенау скандинавским земљама и у Италији. И ако јепрва идеја дошла још 1877, а први покушаји учињени 80-тих година, тек после 1897 почеле су напредовати у Италији покретне катедре (cattedre ambulanti d'agricoltura), уз припомоћ државе,задругаипољопривреднихдруштава,као плод сарадње државне н приватне инициативе. Декретом од 1906, установљени су управни одбори, састављени од државних претставника и претставника свих дрзоитава која би уложила више од 1000 лира. — 1900 године било је тих катедара 41, а 1922 годике око 300. Први конгрес њихов одржан је 1910. Катедре имају задатак да популаризују пољопривредну технику, стварају и помажу у раду кооперативе и друге организације пољопривредника, да уносе одабрану приплодну стоку, да помажу осигурање и реосигурање, дапоказују како севоде генеалошке књиге појединих грла и пасмина, да шире пчеларство, да упознају сељаке са законским прописима, и т. д. Директори катедара установљавају огледна поља за експерименте, и угледка имања за показивање најбољих начина обраде. Дају писмена обвештења о свему што их питају: укратко, врше пропагакду речју, пером и делом. Њих помажу регенти секција.

У Француској, 1879 су установљени за округе «директори пољоиривредие службе», а за срезове «спедиални професори пољопривреде». 1885 заведени су «државни агрономшк —■ У Америци постоје срески агентизапољопривреду (country agents), а уз сваки пољопривредни факултет налази се једно оделење за пропаганду: тако је обезбеђена веза између праксе и науке. У Немачкој, пропаганду врше путујући учитељи (Wanderlehrer) и путујуће учитељице за домаћице. У Југославији, праве путне наставе нема, али њу замењују срески агрономи, одн. срески пољопривредни референти. Од 1898, у Србији постоје срески економи, који су имали да створе

351

ПРОСВЕТА И КУЛТУРА