Agrarna politika

срески расадник, и на њему мало угледно добро за производњу саднида и чуваље приплодне стоке. Ови економи су мало успели, јер нису били стручни (била је довољна нпша пољопривредна школа), и јер су зависили од политичке власти. Окружни економи су морали годишње 2 пута проћи кроз округ, а срески један пут кроз сваку општпну. Друге покрајине су имале сличне установе, осим Црне Горе и јужних крајева, где није било ничега. Срески пољопривредни референти још нису сви стручни, а и средства су им ограничена.

Пропаганду писаном речју, а и предавањима и демонстрацијама, врше још поједина приватна индустриска предузећа. Не чекајући да сељаци дођу њима, они иду сељацима: носе им примерке вештачких ђубрива и семења, албуме справа и машина, и чак одржавају бесплатке курсеве за учење (на пр. Сингерове машине за шивење и везиво; машине за прераду млека; справе за прскање винограда и воћа и т. д.). Ова бесплатка пропаганда није увек корисна, јер навија иа једну страну, али она зацело значи један корак напред у знању и искуству.

3. Пропаганда примером. Ту долазе у обзир сва средства која могу да привуку пажњу, да начине }сгисак на сељаке и да их нечем науче. Ево неколико таквих средстава: 1) пољопривредне путујуће изложбе, које доносе машине, збирке вештачких ђубрива, корова, семења, разне моделе машина и алата, индустриске и задружке плакате и т. д.; 2) среске изложбе, на којима учествују са својим производима сами сељаци, и које чине још већи утисак,нарочито ако се уз предмете показује и начин рада којим су резултати постигнути; 3) угледна добра, која подижу пољопривредне школе или удружења агронома; 4) угледна поља иштале, скромније, али исто тако добро средство за пропагакду примером; 5) упоредне парцеле и бразде у њивама, на којима се очигледно показује разлика у резултату, услед ђубрења или од нарочитог семена; 6) посете и излети сељака, у другу покрајину, на велики посед или на какво угледно имање. 0 изложбама, путовањима и другим приредбама већега стила говорићемо у идућем одељку. Овде ево неколико детаља о угледним имањима, пољима и парцелама.

Треба разликоватп отледна добра од угледних: прва експериментишу нове начине обрадв и упоређују их са старим; друга показују најбоље начпне примењујући пх у пракси. Угледна имања се обично налазе уз школе или уз расаднике, н онда припадају јавним телима. Али sa стручно образовање сељака још боља су угледна сељачка имања. Она прва у Франдуској зову «економија-школа» (ferme-ecole), а ова друга «угледна

352

ЈАВНЕ МЕРЕ ЗА УНАПРЕТЈЕЊЕ ПОЉОПРИВРЕДЕ