Agrarna politika

економија» (ferme modžle). Немдп их зову Arbeitslehrgiiter лли Lehrwirtschaften У Југославији , законом од 1922, сва добра и економпје, иоје су дотле биле под управом министаротва Пољопривреде и Вода, претворене су у Државна утледна добра, којаће се управљати самостално, по начелу приватних газдинстава. Створено је пет угледнпх добара; Добричево, са 1190 ха п 340 грла крупне п сптне стоке; Косанчић, са /42 ха и 600 грла; «Петар Мркоњпћ)) (Модрич), са 340 ха и 170 грла; Божјаковина, са 570 sa п 370 грла, и Хрушевац са око 517 sa и4O грла. Ово последње је тек у развоју; најбоља су Косанчић и Божјаковина, док остала два стоје рђаво. Просечан губитак по хектару износио је 1925 године 338 динара. 2 Нови закон о унапређењу пољопривреде (1929) предвиђа за сваки срез по један срески расадник, бар од 2 ха, «на видљивом и сељадима лако приступном месту», са потребним зградама и уређајем. Они ће производити воћке, лозу и поврће за пресад, стоку за расплод и за оплемењивање локалних пасмина, и вршити опите са гајењем нових врота биља, са обрађивањем и ђубре-

њем. Срески референт има право да на расаднику господари на свој рачун и у своју корист (чл, 14). Исти закон предвиђа узорна сељачка господарства. Изабраће се пољопривредници који су овршили средњу или бар нижу стручну школу (изузетно и други «напретку склони сељаци», нарочито добри задрутари), и са њима срески референт утврдиће основе господарења на њиховом имању. Преко њих се деле народу књиге, чаоописи, стока за расплод, семење, вештачко ђубрнво, машине, препарати против штеточина, ит. д. Сматра се да је ово најбољи начин да се врши пропаганда, јер сељаци ће се најлакше угледати на свога човека. Тако се из сељачке масе издвајају јачи појединци, који делују као квасац у тесту.

4.Пропаганда путем организације. Социални агроном илидруги социално-културни радник не сме се зауставити на појединцима. Ни угледним господарима не сме препустити задатак да на друге делују примером. Убрзо, он мора прећи на шири, организаторски рад. Тако ће целокупна акција добити други карактер. До сада су сељаци били пасивни: гледали су, слушали, читали, вртели главом и сумњали. Сада они треба да постану активни: да сами учествују у своме подизању и унапређивању. Најсавршенији облик аутокултуре зацело је задругарство. Али има претходних облика, у којима сељаци још не воде сами прву реч, већ су само сарадници

1 Wolfer, Grundsatze und Ziele..., стр. 545—551; Берлин, 1921. 2 М. Ђ. Николић; „Државна угледна пољопривредна добра", Економист, јан. 1926, стр. 47—61.

353

ПРОСВЕТА И КУЛТУРА

Д. Јовановић, Аграрна Политика 23