Agrarna politika

социалног агронома. Први корак је да у одбор за извођење неког опште-корисног посла уђу као чланови неколико најбољих сељака: приређивање течаја, одржавање школе, каква мелиорација, какво културно или економско удружење, читаоница, клуб, певачко друштво, ит, д,,ит. д. Целу ствар води интелектуалац, али су чланови управног и надзорног одбора сељаци.

Остављајући на страну чисто културне, верске и забавне установе, овде налазимо разна пољопривредна удружења, чије претече су познате у Француској подименом „societes economiques“, а доцније „comices agricoles“, у Немачкој подименом „okonomische Gesellschaften“, „Bauern-vereinen" и т. д., у Белгији „друштва" и „синдикати“, у Италији „comici agricoli", у Америци „фармерски клубови“ и „дечји пољопривредни клубови“, код нас Хрватско-Славонско Господарско Друштво (1842), Српско Пољопривредно Друштво (1869), Кметијска Дружба и сл. у Словенији и у Војводини. Доцније се јављају више специализована друштва: пчелара, марвогојаца, нарочито коњогојаца, и т. д. Хрватско-Славонско Пчеларско Друштво основано је у Осеку 1879, а Српско Пчеларско Друштво у Београду 1897. Савез Југословенских Пчеларских Друштава основан ie 1921. Сва ова друштва приређују изложбе и утакмице, организују предавања и течајеве, издају листове и књиге, посредују за набавку справа и других потреба, а понекад и за продају пољопривредних производа.

Дуго су постојала оваква друштва, али се не може рећи да су донела вепиког плода. Сељаци су обинно осталж пзван њих, или су били само пасивни посматрачп. То нпкад нису осетили као своју ствар. Док је било неког добронамерног учитеља или попа, или —■ на Западу —■ каквог племића или пенсионера којп је хтео да се тпме занима, друштво је вегетирало. Кад би овога нестало, оно бн умирло. Сељаке слабо интересује опште-културан рад: они траже реалну помоћ, очигледну и брзу. То су боље давале задруге, п зато су се оне са већпм успехом шприле, и у њима су се сами сељаци више ангажовали (мадапњихова корисност нијеуочпма сељака довољно непосредна!) У нашој земљи, нарочпто у Србпји, пмао је успеха један сасвпм нов и оригиналан облик задружни: здравствене задруге. По угледу на њих, недавно је основана прва просветна задруга (Врело код Уба, 16. фебр. 1930). Осим чисто просветног рада, њени оснивачп стављају себи у задатак; разне пољопрпвредне практичне течајеве, као и течајеве sa обучавање у технпчким радовима (подизање стаја, бетонски радовп, ђубришта, нужнпцн, корпарство, коларство, и т. д.), ширење задругарства п друге

354

ЈАВНЕ МЕРЕ ЗА УНАПРЕЂЕЊЕ ПОЉОПРИВРЕДЕ