Agrarna politika

културне послове. Инициатор ових задруга је др. Стеван Иванић, лекар.

5. Материапна куптура села. 0 најважнијим стварима се често говори најпосле, или се никако не говори; ваљда зато што се оне подразумевају. Тако је и са материалним условима живота да селу. Од њих зависи успех свих других напора. Ако се ипак аграрна политика њима најмање бави то је зато што се о материалној култури села морају бринути и свн други органи јавног старања, скоро сви ресори једне владе. Питање станова, воде (јесте: воде, јер већа половина наших села оскудевају у доброј и згодно спроведеној води), улица, светлости, и најзад опет важна ствар сам тип села: разбијен или груписан.

Сељацима више није потребно доказивати корисност видног и пространог стана. Теже им је омогућити да га подигну. У ФрВнцуској су покушали са другитвима за подизање јевтиних станова , не , само у вароши, већ ина селу, нарочкто за пољопривредне раднике. Код нас је можда практичнији овај начин: да се сељацима пруже јевтино или бесплатно машине sa прављење дигаља и црепа, да им се бесплатно даде камен и грађа из државне шуме. (500 американских «Калакс» преса већ је набављено, али шта је то према нашим потребама!) Питање воде и водовода сељаци решавају како знају, са великом

муком, често са жртвама. Ранијих година је било приличних сума у буџету министарства Пољопривреде и Вода за бунаре и чесме, али се оне нису трошиле, те су прелазиле као вишкови у следеће године! Мннистарство Народног Здравља до сада је асанирало је неколико села у Хрватској: француске чесме, бетонски олуци и нужници, бетонска ђубришта, и тиме је показан пут. У свима селима, осим Војводине иравногделаСловеније, све има тек да се учини, А Војводина опет нема здраве воде,иако је имауизобиљу: ту су једини лек артески бунари. Увезис тим је питање перионица, које толико интересује све сеоске жене, купатила, и т. д.

Елекпграка на селу! Тежак проблем, и ако се стално истиче, нарочито у Европи, као главна потреба дана. Село је недовољно и нередовно је троши, куће су растурене: зато је тамо скупа, 12 пута скупља него у граду, чак и кад се лако уведе. Кад би се она могла употребити место сточне и људске снаге и место водене паре, положај малога газдинства би се из основа променио: одмах бисе оно могло служити многиммашинама и алатима, малим и јевтиним, који би га у производњи приближили великом поседу. Али је тешко увестп електрику: потребиа су знатна средства. Негде помаже држава; чешће се стварају нооперативе, као у Француској и код нас у Словенији. У Фран-

355

ПРОСВЕТА И КУЛТУРА