Agrarna politika

цуекој то спроводе међуопштински оиндикати, окружна администрација и пољопривредна удружења, 1 а и држава је одобрила кредит од 600 милиона франака.

Питање сеоских улица у тесној је вези са одређивањем самог типа насеља. Одавно се расправља шта је боље: засебни мајури (фарме, салаши), или збијено село. Код првога типа главно су путеви, код другог, и путеви и улице. Преимућство разбијеног села (какво је било у старој Италији, и какво је данас у главном у Данској и код нас у Босни, Црној Гори и западној Србији), јестеутоме што сељак има сву земљу, или већи део око куће. Збијено село (какво је у Француској и Немачкој, и код нас у северним, јужним и југо-источним крајевима) опет има више оне социалне густине, која чини друштвеки живот интенсивнијим и културнијим. У осталом, одлучили се за један или други тип, промена се може вршити сасвим споро, за десетине и стотине година. Уређење села је важније у збијеном селу. Отуда на Западу, поред општинског одбора, о томе брину и нарочита друштва, тако звана „друштва за благостање села“. 2 1897 почео је оснпвати Dr Hugo Thiel «Немачка друштва за сеоско благостање и подизање завичаја» (Wohlfahrts-und Heimatpflege), која прпређују светковпне, сузбпјају алкохолизам, отварају сугледае крчме», старају се за негу болеонпка, савете у поддзању зграда, уређење имања и т. д. После слома, у Пруској је основанонарочпто мпнпстарство за Volks-wohlfahrt, како би се бољим животом на селу сузбпјао социализам плп бар спречило његово ширење. Још 1907 био је образован Немачки Савез за културу села (Landpflegeverhand), а 1921 његова правила су прилагођена новпм прплпкама. 3

111. Изложбе, путовања п друге прпредбе.

Ако се узме као руководно правило у аграрној иолнтици; не давати, већ оспособљавати, онда се морају тражити средства како да се мали и забачени иољопривредник стави у покрет, да се заинтересује за нове и боље ствари, да се у њему пробуди нагон такмичења, здрава тежња да учи и да пде напред. То се постиже на више начина; 1) приређују се путујуће и сталне, краће илн дуже изложбе ; 2) организују се путовања сељака у друге крајеве своје државе или у друге земље; 3) установљавају се нарочите недеље, у којима се говори, пише,

1 Ј. Hitier у L’expansion economiqae, јан. 1923. 2 0 томе вид. Аребо, Betriebslehre, стр. 583—4. 3 G. Stieger, Der Mensch in d. Landwirtschajt, стр. 345 —-360. Внд. м Wolter, Grundsdtze und Ziele.., стр. 517 —519. H. Seemann, Soziale Arbeit auf dem Lande. Берлин, Landbuchhandlung, 1919; 110 стр. O сеоским блблиотекама у Сједињеним Државама, Revue Industrielle (Париз), нов. 1928.

356

ЈАВНЕ МЕРЕ ЗА УНАПРЕЂЕЊЕ ПОЉОПРИВРЕДЕ