Agrarna politika

нблаже и пропагира за једну одређену културу; 4) држе се конгреси, посвећени било општии сталешкии питањииа пољопривредника, било једној грани земљорадње, сточарства и т. д.

1. Пољопривредне изложбе. Њихов је циљ да покажу резултате нзвесног рада и потстакну друге на сличан напор, или да врше пропаганду за извесне справе, семе, расплодна грла, и т. д., а има н таквих које имају чисто трговачки карактер. Обично се најбољи међу изложеним производима награђују, новцем или дипломама, што опет служи као потстрек или као реклама. Постале на пољу уметностн н заната (од 18. века), изложбе су у току 19. века добиле општи и светски карактер, нарочито после универсалних изложби у Лондону (1851 и 1862), у Паризу (1855, 1867, 1878, 1889, 1900), у Бечу, Филаделфији, и т. д. Много доцније су се јавнле чисто пољопривредне изложбе, и то у Енглеској, па у Немачкој средиком 19. века. Најпре су се приређивале локалне, а доцније земаљске изложбе. Од 1887, виђају се у Немачкој путујуће изложбе, а њих је још у првој половини века приређивало у Енглеској чувено Royal Agricultural Society. Доцније су, нарочито на континенту, ове устакове прихватили задружни савези и друге пољопривредне организације. Из појмљивих разлога, ове изложбе нису централизоване, као индустриске, и не приређују се тако систематски и у одређеним местима. Место општих, све се више организују специалне изложбе, где се виде само производи једне културе или групе сроднихкултура: сточарске, воћарске, повртарске, цвећарске, изложбе плугова и других справа или машина.

У Шведској су врло много развијене локалне изложбе, нарочито за сељачке ручне радове. Некада су сваке године, готово у сваком селу држане такве изложбе, нека врста такмичења и надметања у вештини; то је давало силан полет и створило читаву једну грозницу стварања. Награђени предмети и производи са сеоских ношенп су на среске изложбе, а овде награђени на обласне, инајзад у општу земаљску. На тој основи је нешто рађено у Француској , али не за пољопривреднике, већ за занатлије, а неколико година Је 6nnair шајбољи радник Француске».

Путујуће изложбе су особито великих успеха имале у Америци, Немачкој, Италији ифранцуској. Познате су под именом «беливоз»: у неколико вагона смештена је цела једна изложба узорака одабраног семена, вештачких ђубрива, разног алата и мањих справа, средстава за сузбијање штеточина, биљних и сточних болести, књига и другог поучног материала. «Бели воз» пратп један или више стручњака који држе предавања и дају разна објашњења и упуства. францускажелезничка компанија P.L.M. приредила је тако недавно у Лнону изложбу

357

PIPOCBETA И КУЛТУРА