Agrarna politika

3. Наводњавање је сасвнм стара и потпуно модерна пракса, Налазимо је у иногим земљама: у Египту, Вавилону, Индији, Месопотамији, Сев. Африци, Малој Азији, Сев. Америци, Аустралијн, Италији и др. европским државама. Кина, предња Индија, Јава, Јапан и Сев. Мексико никадне би могли исхранити своје густо становништво без наводњавања и поливања. Поред влаге, вода доноси земљишту многе хранљиве састојке, тако да је потребно мање гнојити. У томе диљу се у новије време употребљава вода из градских канала, што је од неоцењхгве користи. Од европских држава, највише је натапала Италија, и то најпре у јужним крајевима преко задруга, а касније уз државну помоћ у средњем и северном делу земље. Од свих трошкова учињеннх у томе правцу држава узкма на себе 35—45 %, ако је радове лретходно одобрило министарство за мелиорације. 1 Задруге за наводњавање постоје и у Шпанији; 1926 створена је конфедерација водних синдиката. 2

У нашим земљама, веома су стари радови у Јужној Србији, још пз римског доба или н ранији. Развођена је вода из река ir речлда, што је најјевтпније и најбоље за вегетадију, а чувено je натапање пиринчаних поља код Радовишта, Струмице, Штипа и Кочана. У Босни и Херцеговини, пре рата се наводњавало око 40% површине њива и ливада у области Поља, где се гаји дуван, лоза и јужно воће. Неки д-р Волф испитивао је подземне пећине Црне Горе, и нашао да би се оне могле употребити као готови канали и резервоари за одводњавање и наводњавање. Нешто сдкчно је већ рађено у околини Трста и код Пуља у Истри. 3 У Бугарској, долина Мариде, иначе врло плодна, пати од дуготрајних суша. Зато се још од 14. века наводњава каналима некпх 27.000 ха. Потребно је натапати 180.000 ха: зато је заинтересован страни капитал , да створи потребну мрежу канала. Са 260 милиона лева уложених у ове радове утростручио бп се принос у маричком басену. У Скопској

околини, почело се радити на каналисању, али потреба је несразмерно већа, —нарочкто у сливу Јадранског Мора и на Косову. У Војводини, на њивама се повлаче мали ровови, бразде, који распоређују воду 'осталу по површини. У баштованама, где је наводњавање редован посао, то се савлађује само благодарећи задружном или ортачком раду, при чему су сви заинтересовани материално у успех предузећа. (Нарочито Бугари, у својој земљи, код нас, и по Средњој Европи.)

1 La domenica dell agricoltore, 12. дец. 1926. 2 L, Jordana, „Les institutions collectives d'irrigation еп Espagne", Les annales đe l’economie colkctive, Јули-окт. 1927. 3 Prof. Dr. Wilhelm Haibfass, Das IVasser im IVirtschaftsleben d. Menschen, стр. 33—52; Франкфурт, 1911.

367

ОСТАЛЕ ЈАВНЕ МЕРЕ