Agrarna politika

4. Пошумљавање. Већи део мелиорационих радова што смо до сада набројали, скоро су непотребни у крајевима где има доста шума. Они су, обрнуто, од слабе користи или врло много стају и морају сс често обнављати онде где преовлађују стрме голети. Зато се пошумљавање сматра као превентивно средство против бујица и поплава, икао средство да се водени талог распореди равномерно. С друге стране, пошумљују се терени на којима је једино шума у стању да даје прихода. Најзад, стрма и лабилна земљишта као и живи песак могу се „ везати “ само помоћу дрвећа.

Крајеви где је шума недавно посечена (напр. у Србији за време окупације) могу се пошумити природно: младице избијају саме од себе. Али ту сметају козе и друга стока. Треба или њих уклонити сасвим, или забране оградити: и једно и друго је врло тешко. Вештачко пошумљавање је најтежи посао, и необично скуп, нарочнто у карсту, где велике врућине ометају клијање семена или примање садница. Саме државке власти ту не могу бити довољке. Морају се удружити три фактора: сељак, држава и шумар. Ако једнога нема, или омане,. друга два су узалуд радили. Држава даје матерна.тна средства, и организује целу акцију: дели семе н саднице, даје упуства и врши надзор, ослобођава подигнутекултуре од пореза(коднасза4o година), и даје новчану помоћ за одржавање и чување шума. За нагнуте терене и живи песак, као и за пошумљавање мањих размера узима се као необнчно погодан багрем, који расте брзо ина сваком земљишту.

У Југославији, нарочито је актуелно пошумљаваље Приморја и других карстних крајева, Косова, Маћедонпје п једног дела југо-источне Србије. Сматра се да поврпшна крша и голети износи око 4 милиона ха : у Хрв. Прпморју 60.000, у Далмацпји и Црној Гори око 800.000, у Босни и Херцеговпни око 700.000, у Јужној Србпјп 1,700.000 ха. Отуда у тим крајевима главне појаве крашкпх крајева: б\-ра, брзе бујиде, преобилне кише у јесен и у пролеће, п дуготрајна летња сухпа. У Приморју почело се са пошумљавањем пре 50 година, и бпло је прилично успеха. У Подунављу, с једне и друге стране реке, рађено је на пошумљавању пешчара («жпви песак»). Ове у Србији износе 4000 ха, а у југо-источном Банату пзносиле су преко 30.000 ха. Систематскпм радом за последњих 100 годпна (а у Србији од 1865) те су површине смањене: пошумљене су и покривене густом травом. Јуна 1929, израђен је пројекат закона о пошумљавању, који предвпђа да се делокупно пошумљавање свих голих површпна изврши у року од 50 година, помоћу средстава из државног фонда запошумљавање. Најподеснпји начин, међутим, да ова акцпја успе, јесте да се сва гола местаразделе међу сељаке: кад пх зашумп, држава бп та места предала у посед прпватним лпцима, са налогом да младе

368

ЈАВНЕ МЕРЕ ЗА УНАПРБЂЕЊЕ ПОЉОПРИВРЕДЕ