Agrarna politika

шумице чувају и негују. Иначе ће, после свег труда и трошка, опет оголетпЈ Бугарска је на слпчан начин и на основу Стамболисковог закона о прпнудном раду, од 1924' —1929 пошумила 17.580 ха крша и голети. у доба привредне кризе, као средство за запослење становшштва , често се предузимају разни мелиорациони радови већега стила. И то није само једна социално-политичка мера, већ и чисто аграрнополитичка: тиме се задржава на селу већи број сељака који би иначе отишли у градза послом. Тамо се неби запослили, повећали би број беспослених у индустрији, а себе би ишчупали можда за навек из пољопривреде. Ово је много боље него делити народу храну у доба оскудице, бесплатно или на зајам. 2

IV. Пољопривредно осигурање.

Нн једна привредна радиност није мање сигурна него пољопривреда да ће „брати онде где је сејала": овде пословица важи буквално. Поред опасности које прете свима добрима овога света, она има својих што се не срећу нигде: град, суша, помор, штеточине, биљне и сточне болести, или просто неповољно време које одлаже жетву, или је смањује. А нигде, с друге стране, осигурање није мање спроведено него међу пољопривредницима. Зашто? Можда баш зато што је опасности толико много да се од свих нико не би могао осигурати: цео чист приход тешко да би покрио премије за осигурање! Затим, несреће не долазе редовно, и не погађају све крајеве и сва имања подједнако. Најзад, ни помор стоке ни суша нису чисте случајности: рђавог пољопривредника туку више него доброг. Техника осигурања захтева већу једноликост услова него што се то налази у пољопривреди. Главни узрок ће, међутим, бити на другом месту: сељаци не верују компанијама, а сами још нису способни да створе властите установе за осигурање: ни духовно ни материално нису спремни.

Посао осигурања је деликатан исложен. Алињеговаорганиаација у разним струкама је тако савршена, да би се лако пребродиле све техничке тешкоће које поставља осигурање у пољопривреди, кад не би отпор долазио од самих пољопривредника. Јер они се слабо осигуравају и од других опасности које су заједничке сви.ма људима: смрт, пожар, старост, несрећни случај и др. Остаје несумњиво да опасности којима је изло-

1 Ф. Хол, Пошумљење крша. Загреб, 1894. Др. Ђуро Ненадић, „Пошумљавање Крша", Нар. Енцикл., 111, стр. 523—524. 2 Dr. Victor Pflanz, Die Arbeitslosigkeil als Agrar- und Binnenmarkt-Problem, стр. 38, 39; Берлин, 1928.

369

ОСТАЛЕ ЈАВНЕ МЕРЕ

Д. Јовановић, Аграрна Политика 24