Agrarna politika

ноиол. Показало се да ова друштва или пропадају, или не извршују своје обавезе према осигураницима. Зато је држава морала да се умеша, и сама се више ангажује. У томе случају поставља се питање: хоће ли се оставити слобода одлучивања или ће се увести принудно осигурање. Кад се већ створи читава организација за осигурање, зар није боље да она обухвати целу земљу: тако ће режиски трошкови бити сразмерно мањи, доприноси осигураника нижи, а услед велике области изједначују се ризици. Ако се у томе иде до краја, окда би се добила ова формула; обавезно осигурање код једног државног заеода који има монопол. Друга крајност би била; потпуно слободна конкуренција многнх приватних друштава без ичије контроле.

Обадве ове крајности треба избећи: држава није идеалан организатор осигурања, и оно се не сме поверити искључиво њеној админнстрацији, која се најчешће бирократизује. Али је пољопривредно осигурање од града једна од великих јавних служби, која више личи на емисију новца, пошту, телеграф и путеве него на какав приватни посао. Умешност јеекономског политичара да нађе средину, и да споји утакмицу приватне инициативе са јевтиноћом и сигурношћу државне организације.

Немачка је показала најбољи 'успех у осигурању против града, не само по рсзултатима самих послова, већ и по разноврсностп установа. Поред чисто приватних друштава, има и јазних установа, а и таквих где држава помаже приватна предузећа, чисто капиталистичка или узајахта. Најпознатије је државно осигурање у Ваварској. 1884 створен је државни завод на овим начелима: осигурање је драговољно; прпватна друштва се не искључују, оштета се повећава на бази узајамности; дају се сталне премије, без доплаћивања; завод води државна комора за ооигурање против пожара; управии трошкови су сведени на минимум; процењивање је сасвим упрошћено. У другим немачким државицама, влада је дала озбиљну потпору приватним друштвима. Баварски завод је издржао неколико градобитних година, и све је лепо исплаћивао, ма да је у више махова морао смањити накнаду на 90, 80, па чак један пут и на 57%. Али не заборавимо, да он не тражи накнадне доплате, као што обпчио чине приватна друштва. Сва места су подељена на 15 класа по величини опасности. —. 1916, било је у Аустро-Угарској 12 акционарских и 8 узајамних, са свега 1.087 милиона, што је незнатно према немачких 4 и по иилијарди у истој години.

Државно обавезно осигурање постоји у Бугарској, од 1909: премије се наплаћују као прирез уз порез на земљиште. У Француској ова осигурања врше акционарска друштва, а још више узајамна друштва (mutuelles). Нарочито има много

371

ОСТАЛЕ ЈАВНЕ МЕРЕ