Agrarna politika

малпх локалних друштава. Губитци су овде много мањи него у Немачкој. У Енглеској , опасност од града је незнатна; осигурање врше узгред друштва против пожара. У Швајцарској 1 постоје два друштва за целу земљу, и то на узајамној основи, уз помоћ државе. 2 У Србији, 1905 установљен је Фонд за накнаду штете пострадалима од града, коме је држава дала основни капитал од милион динара и сталну годишњу помоћ из нарочитог приреза. Посао је поверен министарству Народне Прпвреде. Накнађнвала се само штета већа од 20%. За три године што је примењпван, Фонд је накнадио просечно око 12% градом учињене штете: за већу накнаду није бпло средстава. Нарочит завод није створен, а чиновници министарства нису били стручни; средства су била ништавна, чињене су злоупотребе у дељењу накнада; није предвиђен резервни фонд, без кога оваква установа не може да буде; скупљено је нешто материала, али то je одвпше скзшо плаћено. То су резултати овога Фонда: од њега се много очекивало; с њим су билп сви незадовољни. 1906 израђен је нов законски предлог о осигурању, много бољи, алп он нпје донесен. 3 Тек закономодЗ!. јуна 1923, Југославпја је установила j свакој тадашњој областп «заводе за обезбеђење усева п плодова од града». Више области могу основатп заједнпчкп завод. Овим заводима управљају обласни одбори, но ови управу могу поверити каквој задрузи пли акционарском друштву. Осигурање није обавезно, а висина улога се одређује сваке године за сваки усев. Оцену штете врши заклети оцењивач и два општинска одборнпка одређена коцком. Осим својих извора, обласнк одбори добијају помоћ пз сталног фонда од 100 милпона и државног резервног фонда код министарства Пољопрпвреде. Прпватна осигуравајућа друштва (Кроадпја, Југославија, Росија-Фонсиер и друга) још од 1920 врше оситурање усева против града. Сва заједно установила су «Уред за процену штета од туче». Осигуравају жита, конопљу, впнограде, хмељ и дуван. Осигуране суме износиле су у 1929 години 317,504.028 дин., премије 14,871.153, број штета 1741, а псплаћене накнаде 3,565.315. Ове накнаде у 1928 износиле су впше: 9,379.882 дин. Највише су осигурала жито (302,947.113 дин.). 2. Оепгурање од помора етоке . Овде је улога човекове воље већа него код града: оболења стоке могу се ако не избећи оно умањити

1 Д-р Вел. Стојковић, Обезбеђење усева и плодова од града у Шва/царској. Београд, 1925. 2 Највеће дело о овоме написао је Alfred Manes, Versicherungswesen (1905). 2. изд. у 2 св, Берлин, 1924. Он издаје и Versicherungskxikon. Тибпнген, 1909. Допуњен 1913: 2. изд. Берлин, 1924. Вид. и његов чланак „Versicherung" у Hdw. d. Stw., VIII, Вид. такође; А. Wagner, Der Staat и. đas Versicherungswesen. Тибинген, 1908. 3 Др. M. Нннчић, „Поллпривредно обезбеђење у Србијн", Архив, књ. 7 (1009), стр. 1,150, 236, 325,421 и даље.

372

ЈАВНЕ МЕВЕ ЗА УНАПРЕЂЕЊЕ ПОЉОПРИВРЕДЕ