Agrarna politika

хигијено.м, негом и Чувањем. Већи поседници су овим мање погођени, јер могу имати боље инсталације, и не пада им тако тешко губитак једнога иарвинчета као средњем и малом сељаку. Прве покушаје осигурањаналазимо у 16. веку, а било их је свакако и раније. Општине н удружења марвогојаца узимају на себе да обештете оштећенеза угинуће ctokz, док само приватни заводи осигуравајуи против осакаћења и других узрока смањене вредности. Приметило се да овде контрола над осигураницимамора бити велика, и зато ту врсту осигурања нерадо врше приватна друштва. Остављају га општинама или удружењима заинтересованих; они много лакше могу да контролишу једни друге. Овде се још мање препоручује обавезно и државно осигурање: ризик је сувише велики а неједнак је за разне пољопривреднике. Али је исто тако незгодно да ово осигурање буде предмет трговачког предузећа.

Као најбољи, показао се облик узајамности: мала друштва, локалног карактера, у којима чланови сами имају управу. Незгода је само у томе што она немају довољно капитала: зато се оснивају савези месних удружења. У Баденској, власт може принудити друштва да образују савез. А у Базелу и неким покрајинама Белгије постоји обавезно осигурање по одлуци већине. У случају заразе, неке државе издају из своје касе помоћ пострадалима; негде се после разрезују за то нарочити прирези; а негде се опет образују нарочити фондови за ту сврху, из улога сопственика стокел У Швајцарској и Чехословачкој, држава субвенционира друштва за узајамно осигурање. Идеја о обавезном осигурању све стоке никако се не гаси, већ би се чак могло рећи да је ратно и поратно време осетно поткрепило. 2

У Аустријп, ово осигурање је пре рата било врло развијено, и то на бази слободе и узајамности, у локалним друштвима. Премије су биле мале и прнступачне великом броју пољопривредника: зато ie државна субвендија била знатна. То пма својих незгодних страна: одвшпе се рачуна на помоћ са стране, е кад ове нестане, друштва се распадају. За време рата, број чланова je опао, али су и несреће биле ређе, те је осигуравајућа установа остала на ногама. —• У Немачкој , осим јавних н полуприватних, постоје велики приватни заводи за осигурање стоке, неких 10.000 малих локалних друштава, нарочито за ооигурање коња.

Велике сточне заразе тешко могу бити предмет осигурања на бази узајамности: обично ту притиче у помоћ држава, или се даје оштета из нарочитих обласних фондова, У Аустрији се као помор

1 Л. Buchenberger, Agrarwesen u. Agrarpolitik, 11. стр. 345—362; Лајпциг, 1893. 2 Schullern-Schrattenhofen, Agfarpolitik, стр. 323—330; Јена, 1924.

373

ОСТАЛЕ ЈАВНЕ МЕРЕ