Agrarna politika

схватају многе болести; у Француској само говеђа куга и туберкулоза, а у Швајцарској само говеђа куга. Немачки закони (1880, 1894, 1909) остављају савезним државама да одлуче у којим случајевима ће давати помоћ, као и то одакле ће наћи нзворе за помагање.

Да не би осигураници намерно заражавали или осакаћивали евоју стоку, оштета никад није потпуна: даје се највише f вредности марвинчета, и то вредности у моменту смрти. 1

Осигурање стоке захтева сасвим другу технику него остали облкци. Зато се споро уводи, и то скоро редовно под тешким условима за осигураннке. Код нас се на томе једва почело радпти. Постоји само једна установа: Средшпни Савез Задруга за узајамно осигурање говеда у Загребу, са 11 удруга. Државна имања у Хрватској и Славонији морају осигуратп своју стоку код овог Савеза. Главна Земљорадничка ЗадругазаОсигурање са седиштем у Земуну још увек се налазиу фазп организовања.

3. ДрЈте врсте оспгурања. Поред града и помора, пољопривреду прате и друге специалне опасности, да и не говоримо о онима које су заједничке свима људима и свима стварима. Против пожара, на пр., осигурава се поред зграда још и мртви и живн инвентар, плодови жетве, стогови сена, шума, ит. д. 2 У Америци постоје фармерска друштва за узајамно осигурање против пожара. У Немачкој се сељаци у новије време осигуравају против кише и олује: то се у Енглеској радило још раније у варошима, а у Сев, Америци има неких 18 pool-ова против кише. 3 У Шпанији, узајамна удружења пољоприврсдпика раде заједно са прнватним осигуравајућим друштвима, Од 1918 постоји Национална Узајамкост, која пропагира осигурање, скупља статистичке податке и научна документа: овај материал ће послужитн за обавезно осигурање које спрема влада.

У вези са тим, поставља се питање социалног осигурања пољопривредшх радника. То је врло тешко и сложено питање: да ли се закони о осигурању радника треба да протегну и на пољопривреду? У неким зедгљама постоје нарочнти закони о осигурању у несрећним случајевима у пољопривреди. Италија је на пр. идгала такав закок, али он је 1923 измењен на штету радника. У Аустрији, овирадннци су обухваћенн у опште социално осигурање. 4

1 Ближе податке и лнтературу даје Hans Dorn, „Viehversicherung", Hdw. d. Stw., VIII, стр. 697—710; Јена, 1928, 2 Dr. Chauveau, „L’assurance mutuelle forestifere“, Rev. polit. et раткт. мај 1924. 3 Magazin der Wirtschaft, 1927, I. стр. 64, 65. Th. W6lfer, GrundsdUt und Zielt, стр. 668 —676; Берлин, 1922. 4 Мах Lederer, ~La reforme đes assurances sociales en Autriche", Revue internat. du travail, јуни 1929.

374

ЈАВНЕ МЕРЕ ЗА УНАПРЕЂЕЊЕ ПОЉОПРИВРЕДЕ