Agrarna politika

ГЛАВА XI Организовање пољопривредника

Круна свнх настојања аграрне политике било би да се учини непотребном, т. ј. да све старање о пољопривреди пређе у руке самих заинтересованих, односно њихових организација. То нарочито важи за аграрну политику у ужем смислу: да послове и установе закредитирање, просвету и културу, многе административне мере, мелиорације и осигурање предузму сами пољопривредници. Државним органима остало би даврше врховни надзор икоординирају свете и друге напоре за унапређење пољопривредне економије. Место јавног старања дошла би самопомоћи само-организација. Томе ће, вероватно, одвести будућност. Данас, разне организације пољопривредника (економске, стручне,класне, сталешке и политичке) имају двострук задатак: 1) дазамене или изазову јавно старање где га нема, 2) и да га употпуне и усаврше онде где постоји. Разликоваћемо две врсте организација; 1) земљорадничке задруге и2) пољопривредно претставништво. Насредини између ових двеју врста стоје пољопривредни синдикати.

ОДЕЉАК ПРВИ ЗЕМЉОРАДНИЧКЕ ЗАДРУГЕ

Кажемо земљорадничке, а не пољопривредне,јер њих највише стварају и њима се служе мали људи, који земљу сами раде. Кажемо тако и зато што су под тим именом код нас највише г.ознате. Најзад, оне имају сасвим одређен циљ: да малог поседника, земљорадника у ширем смислу те речи, оспособе за економску и животну борбу, дајући сељачком породичном газдинству све врлине већега поседа.

I. Поетанак, суштппа и циљевп.

Задруга није везанани за једну класу, ни за један сталеж, ни за једну професију: сви се могу удруживати да заједнички набављају,