Agrarna politika

прерађују или производе, продају или задовољавају друге какве своје потребе. То је једно средство „универсална машина“ којим се може послужити свака група. Па ипак је примећено —то кажу све статистике да се у задруге највише удружују мали људи, радници, занатлије, земљорадници, и да су највише успеха имале баш њихове задруге. Отуда је оправдана дефиниција задруге коју дају Вигодзински и Тотомианц: задруга је удружење најмањих економских снага на бази суседства (браства, другарства), удружење слободно (не принудно), које не искључује и не замењује личну и породичну економију својих чланова. већ је само допуњује и усавршава}

Шарл ЈКид каже: «Кооператива укида профпт». Тотомианц даје потпупију дефиницију: «Кооператива је слободно удружење људи који теше да установе правпчну цену за производе иза рад п који иду на то да укину капиталистички профит.» 2 —■ Француско «Друштво за задружне студије» издало је 1921 Кооперативни манифест , којп је потппсало 200 пнтелектуалаца, истиче као циљ задругарства: укидање профпта, укидање диктатуре капитала (али с тим да се не заменп диктатуром рада), влада потрошача, чији пнтереси су истоветнп са интересима целине. Бернар Лаверњ говорио «џотрошачу-сувзрену», којп «влада алн не управља», и који је primus inter pares. 3 —Роберт Лпфман, коме дефиниције разних кооператпвиста изгледају недовољно јасне, даје ову: «Кооперативе су друштва која имају за циљ да помогну или употпуне домаће или прпвредно газдпнство својих чланова заједничким привређпвањем.» 4 Код нас, ова теориска дискусија о појму задруге забавпла је у новпје време неколико духова. Г. Ђорђе Крстић остаје прн ранпјем мишљењу да бп се помоћу кућне задруге могле постпћн каристи кооперацпје. Г. А. Бплпмовић истиче савезни и пом-оћни карактер задруге (кооператпве): она не дира у индивидуализам сељачке економпје. Г. Љубо Радпћ коментарпше дефпницију пројекта задружног закона: «оамоодбрана потрошача... и нодјпирање мале и средње производње... помоћу заједничке делатности, а без деобе капиталистпчког профита.» 5

1 W. Wygodzinski u. V. Totomiantz, ~oenossenschaftswesen", Grunđriss d. SezialOk., IX, (друга књ.) стр. 31 и даље. 2 У чланку „Суштина кооперацнје и њенп цнљеви", Кооперација и земледелие, тромесечни руски часопис, I, год. 1924. Праг. Вид. од истог, Internationales HandwOrterbuch des Genossenschaftstvesen , I књ. Берлнн, Struppe и Winckler, 1927. 3 B. Lavergne, L’ordre cooperatif, 1 књ. Парнз, 1926. 4 R, Liefmann, „Zur Theorie u. Systematik des Genossenschaftswesen", Шмелеров Jahrbuch, 1927, стр. 110. Внд- и његово познато дело Unternekmungsformen. Јена, 1923. 5 Ђорђе Крстић, „Индивндуална и колективна својнна на земљишту и индивидуализам тежака", Архив, дец. 1929; Д-р Алекс. Билимовић, „Шта је задруга и каква је њена улога", Економист, јули-авг. 1927; Д-р Љубо Раднћ, „О појму п називу кооперације", Архив, јан. 1930.

376

ОРГАНИЗОВАЊЕ ПОЉОПРИВРЕДНИКА