Agrarna politika

Мождајеуоваквој економској природи задругетајна њеног успеха у пољопривреди. А тај успех је велики и сразмерно брз. Није прошао ни један век од ослобођења европских сељака из феудалних веза, а већ ииа у свету преко 200.000 кооператива, са 100 милиона чланова, од којих су велика већнна сељаци. Можда је феудална и патриалхална везаност припремила сељаке на задружну праксу? Тако се мислило 70-тих година прошлога века; место заједничког поседа треба да дођу земљишне заједнице; место руског „мира“ — кооперативе; место породичне задруге којасераспадала земљорадничке задруге. Тако ће, рачунало се, пољопривреда бити поштеђена разорног дејства либерализма и капитализма: из једне заједнице, сељаци ће прећи у другу, из традиционалне везаности у модерну. Социалисти утописти —код нас Светозар Марковић надали су се да ће заостале пољопривредне земље, нарочито словенске, прескочити капитализам, и из феудалног и полу-патриархалног стања прећи у социализам.

«Мцр» у Русији, кућна «задруга» код нас, сеоска «општина» или «парохпја» на Западу, —■ то би били облици у којима бисе спровело унапређивање пољопривреде иуједно читави привредни живот, на селу, ако не и у градовима. Догађаји су разорили ове наде. Мир се све више распадао, задруге се цепале, у општгше су улазили други не-пољопривредни —• елементи: село је захватио онај исти талас индивидуализма, који је већ од 18. века разбијао еснафску и феудалну везаност. Сељак се ослободпо, извукао се из везе са властелином, а убрзо је дошло до подвајања у самој сељачкој породици. У слободи се многи нису умели да снађу и пропали су, пролетаризовали се, прешли у град, емигрирали; —други су се стабилизовали као поседницн, закупци, наполпчари или најамници. Све заједнице нису биле раекинуте: скоро свуда суостале веће или мање општинске испаше, шуме и пашњаци земљишних заједница, али је нпак свако био у главном упућен на себе.

Прелазак на новчано газдовање, убрзао је двоструки процес диференцирања: између села и града, на једној, и на самом селу,на другој страни. 1 )Градови сусе нагло развијали и богатили, док је село споришло начред, и у главном својим жртвама стварало услове за напредовање градова; 2 )на селу сесве више издвајају богати, средњи, слабији и сасвии сиромашни сељаци. У новчану привреду ушло је најпре капиталистичко газдинство, јер се око лакше могло преудесити према пијаии, али су и сељачка газдинства мало по мало прелазила на производњу за пијацу, најпре' у близини градова, а затим све даље. Борба је била неравна. Најпрезбог кредитних прилика: мали сељаци су до кредитадолазилитешко и поднајгорим условима, и то вишеза потрошке j ero за производие сврхе ; Осим тога, они су набављали мање и лошије,

377

ЗЕМЉОРАДНИЧКЕ ЗАДРУГЕ