Agrarna politika

била мањаконкуренција. 1913 било их је у Италији 152 са 57.000 ха закупљене земље. Данас пх има 340, н у својој режији обрађују 242.000 ха: њихова произовдња достиже неких 140 милиона лира. У Румунији, 1912 било их је 550 са 80.000 чланова н око 400.000 ха. 1 Наше «земљорадничке задруге» у Срему и Војводини држале су 1910 око 18.000 кат. јутара.

111. Произвођачке, прерађивачке п продајне задруге.

У систему набављачких задруга, цео производни циклус остаје у рукама свакога задругара ; од орања па до изношења на пијацу, задруга нигде ке интервенише. Набавка је задружна, али је производња потпуно индивидуалистичка; цео производ иде на тржиште у онаквом стању како га је урадио сам поједини пољопривредник на своме газдинству. Зато су набављачко задругарство назвали консервативним: задруге вишебране ичувају него што унапређују, вишештеде него што обогаћују. Произвођачко и прерађивачко задругарство чини према набављачком један корак даље: задруга од својих чланова узима сировине од њих произведене, прерађује их, дорађује и усавршава, па их било као полупрерађевине, или као фабрикате готове за непосредну иотрошњу продаје. Има их више врста: једне су потпуно произвођачке , јер задругари обављају заједнички цео продукциони циклус; друге су потпуно продајне, јер санезнатном пзменом стављају у заједничке магацине и продају робу коју су чланови сами израдили. На средини су прерађивачке, које само донекле измене производ, оплемене га и увећају му вредност. Ове задруге су индивидуалистичке: највише фаворизују личну инициативу.

Све пропзвођачке и прерађивачке задруге су у исто време продајне, јер скоро нема примера да дорађене артпкле задругарн сами продају. Али су опет све продајне задруге до кзвесне мере прерађпвачке: ретко ће задруга продавати робу у онаквом стању како је чланови донесу. Отуда је оправдана она подела свпх задруга на набављачке и продајне: једне иду на то да чланови своје потребе задовоље са мање трошка, друге чине да за своје производе они добпју више новаца. Ми ппак издвајамо као продајне оне задруге код којпх је главно уновчавање производа; у прерађивачке бројимо оне којима је влавно оплемењивање. Произвођачке стварају сасвим нова добра (заједничка обрада земље) или сировпнама дају потпуно други карактер. У овом другом случају тешко је поставити границу између прерађивачких и произвођачких задруга.

1 W. D. Ргеуег, Die Arbeits- uncl Pachtgenossenschaften Italiens. Јена, 1913 и чланак у Hdw- d. Stw., VI, стр. 796 —800; Јена 1925. Maltezianu, чланак у Шмолеровом Jahrbuch-y за 1914. Вид. такође чланке у Rev. des etudes сооperatives, јан. —март 1923 и у Rev. internat. du travail, нов. 1924.

396

ОРГАНИЗОВАЊЕ ПОЉОПРИВРЕДНИКА