Agrarna politika

Највпше пма прерађивачких; најмање чисто произвођачких; најтеже успевају чисто продајне. За наше прилике најважниЈе су прерађивачке: да оплемене сељакову сировину, да јој даду већу вредност још док је у његовим рукама, спреме је за пијаду и боље је продаду. С обзиром на малопоседнички карактер наше земље, највећу улогу позване су да играју задруге за прераду воћа и млечних производа.

а) Произвођачке Задруге

Највише су развијене међу радницима и занатлијама. Мало их има међу пољопривредницнма. У правим произвођачким задругама израђују се саме сировине или прерађују сировине које су купљене од. других. Али се овде рачунају и задруге што прерађују сировине које донесу њиховн чланови пошто их сами или у породици израде. Праве произвођачка задруга захтева још да чланови њој поСвећују целу своју радну снагу. Због свега тога, у пољопривреди има врло мало потпуно произвођачких задруга. Чак и задруге за заједничку обраду земље (Италија, Русија, Палестина) кису сасвим такве; велики део свога времена пољопривредник проведе изван задружног посла, на своме парчету, око куће, под надницу, као наполичар или закупац. Томе доприноси не само партикуларистички дух сељака, већ и сезокски и органски карактер саме његове производње.

Чињени су докушаји и са таквим задругама које заузму целу сељакову делатност : најпознатији су они из 1830 у Енглеској. Као такве означавају и француске eommnnauteg, и половични закуп у Горњој Италији. Важнији је покушај пољских сељака у источној Немачкој: задруга би купила имање, парцелисала га и парцеле разделила на поједине чланове који независно раде, а један део раде заједно. На целом имању лежи хипотека, коју сви чланови гасе редовним уплаћивањем у један амортизациони фонд. Кад се дуг исплати, сваки постаје сопствеником своје парцеле. Задруга је у ствари пут да се дође до индивидуалне приватне својине. Разлог: одбрана од Немаца који су колонизовали пољске земље. 1910 године, било је 19 таквих задруга са округло 4000 чланова. Успели су да на малим поседима добију сва преимућства великог поседа, и да за мало година створе приличан број нових независних газдинства. Чешће су произвођачке задруге које се односе само на појединепослове. Сваки пољопривредник обавља цео производни циклус са својом породицом, а извесне послове већега стила раде чланови задруге заједно: пошумљавање,одводњавање, наводњавање,иригирање. Пример: ционистички колонисти у Палестини. У Русији се ради више: поред старе установе «артела», тамо постоје кооперативе sa заједничку обраду земље, и праве пољопривредне комуне. Све ове три врсте познате су под именом

397

ЗЕМЉОРАДНИЧКЕ ЗАДРУГЕ