Agrarna politika

колхоза (колектпвное хозјајство). Артели —■ стара радна заједница, са изабраним шефом на челу, са солидарном одговорношћу, у занатском раду, потрошњи, кредиту и осигурању —- нису играли велику улогу у пољопривреди: најчешћп су у лову, риболову и другим пословима где је људски рад главни елеменат. Садашња влада их фаворизује: 1. априла 1928 бпло их је у пољопривреди 7173. Кооператива за заједничку обраду је било 20.054, а комуна 2660. Број тих «колхоза» се од 1928 стално увећава насилном колективпзадијом. Произвођачке задруге у Русији пружају сељацима машине, тракторе, приплодна грла и одабрано семе: тако повећавају њихове жетвене прпносе и приносе од стоке. Уз њих постоје у истом циљу 7470 трперских отаница, 4500 стоварпшта за позајмљивања машпна, 5362 угледне економије, 3000 разних одгајивачких станпца, угледних вртова и т. д. 1 Државна пољопривредна имања, совхози , имају исти задатак; да избегну распарчаност поседа и да се земља обрађује савршенијим средствпма. Њих зову «фабрпке хране». До сада, резултатису били рђави, јер су продукционп трошкови често већп него продајна цена. 2 На некима су, међутим, постнгнути врло добри резултатп у пропзводњп житарица. У енглеској Индији , задруге се развијају у једном облику који спаја потрошњу и производњу, тако да се приближује Фуријеовој филанстери. 3 У Француској , нарочито у округу Горње Гароне,врло успешно раде «задруге за крчење земље». А има приличан број задруга за регулацију река, за производњу електричне струје. 4 У Аустрији , после рата, сарађују општине и разне задруге за заједнички рад: не фузионирају већ само извесне послове изводе у заједнпчкој режпји. 5 У Шпанији , стварају се слпчне установе за пригирање земљшпта: синдикалне водне конфеде-

рације. У произвођачке задруге би се могле урачунати праве задружне електране (које саме производе струју), и водне задруге , којих нма прилично у нашој земљи. Оне заједнпчкпм средствима проводе регулпсање корита река и водотокадшп пак заједнички изводе веће мелиорационе радове: исушивање, дренажу, колмовање, натапање и т. д. Интересенти сносе трошкове који отпадају на њихов део земљишта. Власти пнтервенпшу нанеколико начина; или принуђавају пољопривреднпке дасеорганизују, или прЈгаудним путем наплаћују трошкове за рачун задруге, или дају стручне инжењере за вођење послова п дају

1 G. Ratner, Agricultural Cooperation, стр. 55—61; Лондон, 1929. 2 B. Eliacheff, ~La vie ćconomique en Russie“, Rev. d’ec. pol., 1928, бр. 5. 3 Ch. Gide у Revue des etudes coop., јан. — март 1922. B. Lavergne, Les regies cooperatives. Париз, 1927; 317 стр. 5 Чланак E. Freundlich-a, у Annales de l’economie collsctive, јули — окт. 1927. O произвођачким кооперативама на селу у Немачкој, вид. М. Hainisch, Die Landflucht. Јена, 1924.

398

ОРГАНИЗОВАЊЕ ПОЉОП РИВРЕДНИКА