Agrarna politika

IV. Друштвени значај земљорадничких задруга.

Оснивач сеоскогзадругарства, Рајфајзен, дао му јенајскромнији задатак: узајамна помоћ у невољи. Претече задругарства у опште, Фурије, Оуен, Луј Блан и други, очекивали су од њега да реши друштвено питање, уклањајући супротност између рада и капитала, и укидајући најамништво. У пракси, за 80 година, колико задругарство постоји, показало се као погодније да свршава текуће послове него да реши друштвено питање. Велике успехе је показало на области набавке, потрошње и продаје, мање у производњи. У ситно-поседничким крајевима и земљама, најбоље је успело кредитно задругарство. Осим извесних успеха у Италији, Румунији, Русији и Шпанији, заједничка обрада земље није дала повољних резултата. У прерађивачким задругама, најамни рад је исти као у капиталистичтсим предузећима, а америчке житне задруге, елеватори и pools обично деле добит према уложеном капиталу, као у акционарским друштвима. Задуга се, дакле, ванредно успешно прилагођава капиталистичким методима. С друге пак стране, комунисти у Русији нису нашли никакву погоднију форму за организацију пољопривредне економије него што је кооператива, до душе кооператива за производњу, не само за набавку и продају.

Кооперативисти не одустају од укидања најамништва. Ш. sКид мисли да се то може постићи путем задруге: треба да најамник буде de јпге члан кооперативе и да може бити биран

за администратнвне функције, гГслужити као одговоран шеф. «У суштини, вели он, проблем је психолошки, а не економски: укидајући профит, кооператива уклања код најамника мисао да ради зато да би обогатио газду». То нарочито важи за произвођачке задруге у индустријп, каквнх има много у Енглеској. 1 У пољопривреди, мање се поставља питање најамног рада, а више заједничког рада чланова и команде једнога од њих. Поред психолошке дешкоће, постоје техничке; растуреност села и поседа, разбијеност самога рада.

Политичке и друштвене реформаторе нервира код задругарства његова неутралност. Осим Совјетске Уније, Белгије и Италије, задруге су свуда у главном политички неутралне, или тачније партиско-политички невезане. Револуционари му замерају што је скроз миран, тих,чисто конструктиван покрет, који проповеда мир и слогу, између противника који се тешко могу мирити: измеђурадаи кагитала, између села и града, између разних нација, вера и раса. За-

1 Ch. Gide, ~Le salariat dans les cooperatives de consommation'‘, Rev. des etudes cooperalives, окт.-дец. 1924. Вид. такође: Robert Wilbranđt, „Kapitalismus und Konsumenten", Grunđriss đ. Sozialok., IX, 11, 412 —456.

409

ЗЕМЉОРАДНИЧКЕ ЗАДРУГЕ