Agrarna politika

другарство је, одиста, не-капиталистичко , у толико што му профит није главни циљ, али није директно анти-капиталистичко. Оно је социално, али није социалистичко. То је средина између капитализма и социализма. Увлачи широке масе у капитализам, демократизује капитал: наставља посао акционарских друштава. Оно припрема духове за социализам: шири смисао за заједницу, гуши и оплемењује егоизам. На економском пољу, задругарство чини оно што је демократија учинилана политичком: доноси слободу, изједначује полазну тачку у утакмици и услове за такмичење. Зато се оно можда најбоље дефинише као економска демократија. У закључку, задругарство је жилаво, савитљиво, прилагодљиво, сложена мешавина старог и новог: ублажава болове садашњости и припрема за радости у будућности. Те његове особине обезбеђују му међу земљорадницима велики успех, већи него што га је постигла ма која доктрина и ма какав идеал.

ОДЕЉАК 11. ПОЉОПРИВРЕДНО ПРЕТСТА ВНЖШТВO

Задруге ма како корисно било њихово деловање нису у стању да довољно заступају читаву пољопривреду. Оне су за то или одвише уске, или одвише широке: 1) одвише уске, јер се односе на одређене економске функције (кредит, набавка, продаја или нешто још уже) и на одређен број људи\ 2) одвнше широке, јер траже везу са сличним организацијама у вароши или у државн. Пољопривреду као целину, пољопривреднике као сталеж или као професију у најширем смислу, оне не обухватају; зато је и не могу претстављати. Задруге су битно економске, не бнтно сопиалне установе; штите више специалне него опште интересе; баве се више пословима него политиком. Оне бране своје чланове као купце или као продавце, не као земљораднике, још мање као пољопривреднике. Отуда потреба да у држави и у друштву неко брани и заступа пољоприврсду као целину, пољопривреднике као сталеж. То чине њиховн претставницп у јавним телима, приватног и јавног карактера: на конгресима, у парламентима и владама, у саветима, у коморама, и т. д. Раније, та одбрана пољопривреде је долазила кроз уста великопоседника, научника н „пријатеља села и сељака". Дакас, она све више прелази у руке самих заиитересованих. Од забавних и културно-просветних, пољопривредници прелазе на сталешке, класне и стручне оргаиизације. Од штићеника филантропа они постају борци, и преговарају на равној нози са осталим сталежима, класама и професијама.

410

ОРГАНИЗОВАЊЕ ПОЉОПРИВРЕДНИ КА