Almanah o desetogodišnjici naše narodne tragedije : 1915-1925
глава последњег босанско-српског трагичног краља Томашевића. =" a
Хрватска је држава мање из свесних побуда више по сили прилика водила чистије националну политику. Немогући се издигнути у моћи над својим суседима она је морала стално стајати под њиховим утицајем и била сузбијана у своје природне границе. Отуда она може да помишља на проширење само у правцу сродних области. Створена кад и српска, утрнула много пре од ње, она је имала мало времена да изради трајну и пространу тековину у југославенском духу. Простирање Томислављеве државе у првој половини Х века преко Босне и једним делом преко рашких области било је и сувише краткотрајно да изради неку дубљу српско-хрватску традицију. Последице су такође биле пролазне, Признање врховне власти Томиславу од српског кнеза Михајла Вишевића било је само тражење привременог уточишта пред завојевачком руком бугарског цара Симеуна, Хрватска није имала снаге да овај тренутан положај искористи времено. Босна је још у неколико махова била под хрватским госпоством, али од 1102 године вођење државне политике припада Пешти, од Мохачке битке Бечу и Хрватска није више повратила самосталну иницијативу у овом погледу. .
Ако смо у хрватској држави видели најбоље престављену „националну идеју у босанској држави видимо најбоље изражену идеју Југославенства. Изишав из оквира рашких држава она је до Кулина Бана развијала мисао нове државе, са њим је остварила, израдила и у другој половини ХЈУ века довела до врхунца политичке моћи. Њен положај измећу хрватске и српске државе одређивао је њен посреднички карактер; улазећи пре тога у састав и српске и хрватске државе она је кад су ове ослабиле лако дошла до идеје да их веже преко себе или под собом у једну целину. Размере ове замисли превазилазиле су размере њене моћи. И ако немамо остварену јутославенску државу од овог тренутка ми имамо њен покушај горостасан, идеалан. Крунисање босанског краља Твртка 1377 на гробу Св. Саве за краља Босне и (Србије показује више његове намере него његов успех али и прве реалне основе југославенске државе; његово крунисање 1390 за хрватско-далматинског краља значи доследан корак његове политике, значи остварење његове замисли, прву српско-хрватску легитимну државу. После смрти Тврткове држава је имала исту судбину као Душанова али не из истих узрока. Овиме би биле додирнуте најкрупније црте из развоја Југославенства за трајања националних држава. |
Инвазија Турака прекинула је реализовање југословенске мисли на овој основи, Али она није пропашћу српско-хрватских држава угинула само се за њеног носиоца истиче туђинац, Аустрија. Одавде улазимо у другу фазу развоја југо-
с
7