Almanah o desetogodišnjici naše narodne tragedije : 1915-1925
владалаца ми узимамо као прву прелазну етапу у развоју југословенске мисли. Такав је пут природан, само преко концепције чисте племенске државе могло се доћи до концепције Југословенства. Тако се уосталом и дошло после дугог и мучног лутања. -
Држава Немањића долази да тај природан развој прекине и тек кад су њен живот и снага били на заходу да му се врати. Али позно. И најмање познавање наше историје ловољно је за доношење закључка да држава Немањића у питању Југословенства не преставља никакво кретање напред. Чак се ни државна политика не поклапа са политиком Бодина и Часлава. У њеном плану није стварање националног бло окупљање, привезивање свих области. Према томе националне идеја није код ње у првом реду. Под оваквим околностима западне српске области Босна, Херцеговина, Далмација остављене себи образују нов центар п мисао једне нове државе која ће ићи природнијим путем и која ће се тек после оса“ векова вратити у границ> своје матице.
Душанов је план бво да наследи Византију. Али ма колико он у њему одређивао доминантну улогу Србима ипак је готово извесно да би боља и развијена византиска култура преобразила ове полуварваре пре него што би они њен 1 саобразили према свом. Та подмлађена Византија имала e боље традиције п интересе који никад нису били истовет са нашим, Најзад, оваквом животу племство се и могло прилагодити јер оно обично не познаје народност, али пук би се убрзо заситио ривалства и антагонизма утољаваних његовом крви. Пуцање државне коре било је природна последица једн= вештачке творевине.
(Ово што смо рекли за Душана вреди за све Немањиће пре њега и за све владаоце после њега с том разликом што су они ове исте тежње остваривали делимично п у много мањем обиму, Намеће се пажњи закључак да у овом перподу не налазимо никакве интимније везе између Србијг и Бугарске. Поклапање обостраних интереса је ретко, родбинске везе владалаца мало су помагале коректнијим односима и смишљеној кооперацији. Србија ће до пред смрт остати у овим но природним тенденцијама. Ни појава Турака, пи неуспесп у борби са њима неће утицати да се правац државне политике промени. Јарбола Србије, узана и нестабилна, нису могла стати унаточ вихору из Анадолије, на Косову је дошло до судбоносног кидања и цепања њиховог пи од тада почиње да се тоне. Па ни под овим утиском пропасти није се дошло до свести. Кад је ропац био у грлу српске се државе окрећу једна другој, уједињују снаге, изједначују али позно, сувише позно; то је уистину био сестрински загрљај Босне п Србије али самртан. Небеском царству, зачетом на Косову, сад су проширене међе, уз главу мученичког кнеза Лазара стала је
8 |