Almanah o desetogodišnjici naše narodne tragedije : 1915-1925

покрета. Карактер југословенства тад је, извајан, наметнут. признат на страни, — дошао на право место у животу нашег народа. · 1

П

Развој југословенске мисли је текао овако:

У времену кад су поникле наше племенске државе и: кад је етничко формирање у главном завршено образовањем трију главних центара Срба, Хрвата и Бугара — треба учинити ограду за насеља која су била удаљена од поменутих центара. и задржала свој ранији карактер југословенски, или боље на-

пионално неизрађен, — из разлога што снага утицаја и асимилације није допирала до њих да би се у једној од њих изгубиле и формирале.

Та посредничка, неопредељена насеља јасно потврђују мисао да је једино југословенска оријентација била природна и да је разбијање југословенских племена на неколико самосталних грана изазвано насилним, спољним утицајима који су природну тежу диференцирања појачали, ускорили и дали дефтинитиван облик тројаком гравитирању. Осим тога у ова рана времена ови делови југословенског племена најбоље престављају југословенску мисао, управо они јој ударају темеље и у два маха дали су јој јасан, стваран израз.

Устанак посавских (Словена под Људевитом поч. 1Х века са размакнутим границама од Соче до Тимока јесте рани покушај југословенске државе, нажалост неуспео не због нездраве основе него због недостатка југословенске свести, непознате п многим познијим вековима, и због далеко надмоћније спољашне силе, франачке, која је ишла за завојевањем ових крајева. Људевитова држава са развученим и несигурним границама мало је реалан покушај али је интересантан као замисао о стварању заједничког фронта противу спољашњег непријатеља у чему ми видимо први израз идеје Југословенства.

Сличан покушај десио се на међама Бугара и Срба: то је држава маћедонских (Словена. Она је мање изразита у смислу југословенском од претходне али са својим владаоцем Србином, Бодином, бугарском властелом и пуком неопредељеним у правцу бугарском и српском убедљиво говори о незнатним етничким разликама и што је врло важно њихова. подређена улога кад је у питању општи интерес. Излагање је почето појавима који су остали без утицаја у нашој историји, појавима који се ниједном више нису манифесовали у нашем животу ма у ком виду, чак ни рађање југославенске мисли које им приписујемо није резултат неке дубље смишљене политике нити је она била руководна пдеја у изграђивању тих организација; пре је то бно инстинктиван појав сабијања у заједницу пред заједничким непријатељем — случај са.

6