Almanah o desetogodišnjici naše narodne tragedije : 1915-1925

~

Јбљудевитовом државом — или више стицај прилика — случај Самуилове државе. — Поред свега тога они не говорг противу наше тезе него је допуњују п карактеришу са нове стране.

(0 правом рађању југословенске мисли ми можемо говорити од оног тренутка кад се њој прилази са утврђеним планом, кад она преставља свесан програм. То ће бити тек са утврђивањем националних држава и њихове политичке самосталности, Отуда ми по носиоцу ове идеје можемо осетити неколико фаза у њеном развоју: прва обухвата време трајања националних држава кад иницијатива југословенске оријентације потиче из њихових центара. Са пропашћу њиховом тек носилац постаје главни противник Турака, Аустрија. И то је друга фаза. Са шумадиском револуцијом она се преноси на Србију. Мисија Југословенства поново припада

једној националној држави, која ће у њој истрајати и остварити знатнијим делом. То је трећа фаза, п најзад четврта фаза антегралног југословенског јединства то је ова у којој ми живимо.

Прва фаза. Пре тога треба ово напоменути. Ваља добро разликовати улогу коју су одиграле националне државе у југословенском пштаљу од улоге Србије у ХЛХ и ХХ веку. Код првих због њиховог средњевековног уређења народоносни принцип није био од великог значаја и њихово проширавање

реко етнички сродних покрајина пре би се могло узети као авојевање него као национално уједињавање. Ово лежи у карактеру средњевековних држава. Али баш та завојевања, ту жељу да се прошире преко етнички сродних крајева карактеришемо као југословенску тенденцију, И ово је за наше излагање од исте вредности као и доцније дубоке свесне програмске тенденције Југословенства јер је то излазило из карактера модерних држава. ражењем веза између делова нашег племена најбоље се види колико је наш- народ живео подвојеним, засебним животом. Српске области не налазимо ни једном да улазе у потпуности у састав хрватске државе, ни обратно; о њиховој кооперацији и изједначењу интереса нг може се ни говорити. За све време ни једне појаве узајамности, не само политичке него су и економске везе слабг, нема ни једне међусобне посете владалаца српских и хрватских. Међутим српски су владаоци походили Византију а хрватски Рим. Отуда се идеја Југословенства овде преставља у сасвим другом виду, Нарочито се то односи на српску државу. Карактерна црта српске државе до Немањг је груписање племенских делова једну целину и истицањг једног имена над племенским. Државна идеја поклапа се са националним идеалом, Најбоље су изражене за владе Часлава и још потпуније за владе Бодинове, МИ то остварење националних идеала за поменутих

СЕ

1