Almanah o desetogodišnjici naše narodne tragedije : 1915-1925

нису криле своје национално убеђење и које су због тога сметале неким властодршцима. Коме је подметнуто да је о овом систему рекао "коју непромишљену, п ако казненоправно сасвим безначајну критику, тога су на основу озвлоглашене противуставне наредбе бацали у војничке затворе, предавали су их ратном суду, конфинирали или интернирали и често им се приписивало без икаква основа да су непријатељи државе . _. (Др. Антун Корошец: пз говора у Бечком Парламенту, 16. VI. 1917.) | ... „Евакуирци из Истре умираху од глади, зиме, пегавог тифуса и других болести, као мухе, у Лајбницу, Глимду, Мелесдорфу и т. д. Истарски свештеник Љубомир Николић обелоданио је изјаву у хрватским новинама да је он сам у Глинду и Мелерсдорфу благословио преко 2000 лешина из Истре испражњених Хрвата. Један сведок ми је приповедао, да је он једног самог дана видео у једној самој бараци у Лајбницу 41 мртво хрватско дете. Медицинар Нико Б. Мартиновић, Црногорац, приповеда, да је видео у Штајерској погибију преко 8000 хрватских евакупраца из Истре...“ (Др А. Тресић Павичић; из говора у Бечком Парламенту 19. Х. 1917.)

. „Пошто су прегазили Србију 1915 г. Аустро-Мађари су се окомили и на остало југославенско становништво, а нарочито на српско ван Србије, т. |. на своје рођене поданике. Најгрознија зверства извршена су у Босни п Херцеговини, Боци Которској и Срему. Срби су убијани и вешани без суда на хиљаде. Вешали су чак и најмирољубивије људе, само зато што су Срби. Војска и полиција ове средњевековне државе имала је грозан задатак, да веша српске свештенике из босанских крајева, који су близу Србијине границе и да их вешају на станипама и поред железничких пруга да би на тај начин застрашили становништво .. .“ (Др. ] Цвијић; Беда у Србији и наша вера — Чланци и студије књ. И. стр. 155.)

.. . „Подвизи и патње Србије у овом рату ужасно су тешке. Четврти део њена становништва, у најмању руку, сатрли су бојеви, болести п глад. То је као кад би Немачка изгубила 15 милијуна, Француска 10, Италија око 9 милијуна и по. Затим срушивши Србију, наши непријатељи, а особито Бугари, стали су да систематски требе становништво неких крајева. Поврх тога, они су запленили не само све државне заводе, библиотеке, економске справе, најбоља грла говеђе и свињске стоке, намештаје и т. д., него и непокретна имања многих приватних лица. Депортације, — обична ствар у нашој несрећној домовини, узеле су одвратан облик, јер су Бугари одвукли огроман број Срба чак у Малу Азију. Аустро-Мађари починили су иста така зверства, на мало друкчији начин, у оном делу Србије што га држе они. Истина, рат је притиснуо ужасом све окупиране земље, али ни једна од њих није страдала колико Србија...“ (Др. ]. Цвијић: Принципи и погрешке о Србији. Алманах „Просвета“ 1918 г. стр 21.)

„Од Косова наш народ није видео и доживео сличну катастрофу.“ (Др. Отокар Рибарж). „Море сува п крви поплавило је нашу југословенску домовину.“ (Др. А. Корошец)...