Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

98

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

Пруга Гренобл-Валанс, саграђена 1864, омогућила je довоз вина са јута фраыцуске и из Алжира, услед чега je на тржишту пала цена вину. Овај над цена домаћег вина, које je било слабијег квалитета, имало je за последицу све веће напуштање гајења винове лозе, Koje je дотада било главно занимање становништва. Истовремено je благодарећи железничкој прузи скопила цена орасима. Дотле су сељаци прилично гајили орахе, али су од њих правили уље за задовољење својих потреба. Велика тражња домаћих ораха и скок цена преоријентисали су сељаке на гајење ораха за извоз. Површине под виноградима се смањују, a орашја се шире. Она замењују винограде и продиру у њиве. Површине под ливадама се повећавају, пошто ливаде заузимају место винограда који нестају. Виноград je тешко радити, он везује многу радну снагу и у новим условима није рентабилан. Култура ораха, међутим, захтева мање времена и мање радника a даје веће приходе. Ипак, сељаци не напуштају сасвим гајење винове лозе и не посвећују се искључиво производњи ораха. Напротив, за последњих десет година примећује се чак извесна тенденција ка порасту површина под виноградом и ораница, док су нова сађења ораха ретка и ливаде су у опадагьу. Сељаци се нису потпуно преоријентисали на нову културу. Одлика њихове пољопривреде остала je и даље поликултура и они су продужили да производе „по мало од света“ иако je то у новим околностима напорније и даје манье прихода. Такав начин производње одговара н>ихов*ш прастарим схватањима и навикама којима они покушавају да остану верни. Али они се нису двоумили пред прихватањем тековина новог времена кад год им je то било могуће. Међутим, нова оруђа и нови начини произвођења повећали су трошкове производив. Електрични мотор, машине, вештачко ђубриво, ветеринар, олакшали су рад, али су га и поскулили. Примена нових техничких мера у производњи захтева више новчаних средстава, а то je оно што сељаковој привреди недостаче, докле год производи „по мало од снега”. Због тога се они старају да троше новац што мање. Нико од њих не купу je хлеб, већ сви „праве свој хлеб”. Домаћи хлеб захтева више времена и рада, али претставља један новчани издатак мање. А на то се мора мислити, јер кад се плате рачуни за електричну струју и подмире други трошкови изазвани применом нових агротехничких мера, оста je мало новца за друге нужније потребе. Нов начин производње који базира на примењеној науци, у условима поликултуре je скуп, те je могућ само ако се изврши специјализација у једној грани пољопривреде. A сељаци села Морет нису хтели да се специјализују и да производе искључиво за тржиште. Ове промене на тржишту имале су даље реперкусије у привреди села Морет. Услед пада цена пољопривредних произвола, вредност земље пала je за 50%. Закупнине су мање такође, штосе може објаснити недостатком новца. Типично газдинство није више газдинство до 10 хектара већ средње газдинство од 10 до 20 хектара. Иако су се њихова имања увећала, сељаци се жале на тескобу. Орашје заузима веће површине него остале културе, те остаje мање места за жито и кромпир, Пошто гајење ораха тражи мање рада, домаћа радна снага je иедовољно упослена. Упоредо с променама у пољопривреди, догодиле су се промене у занатској и трговинској делатности. Услед конкуренције машина и опадања пољопривреде, занатство je у опадању такође. Трговина je једино у полету захваљујући железници и путевима.